Slavko Ristić (64) iz sela Gornja Kupinovica  kod Leskovca hitno je prebačen u bolnicu zbog nesnosnih bolova, ali do bolničkog kreveta nije ni stigao, već je izdahuno u Urgentnom centru ove zdravstvene ustanove.

I to se često događa, ali u ovaj slučaj je još tužniji zato što šezdesetočetvorogodišnjaka nema ko da sahrani. Njegovo telo, naime, kako nam je potvrđeno u bolnici je u kapeli od 17. decembra ove godine.

„Nismo mogli da nađemo familiju, zvali smo Centar za socijalni rad, JKP Komunalac i predsednika Mesne zajednice Gornja Kupinovica i dogovoreno je da on bude sutra sahranjen“, rekao je direktor Opšte bolnice Leskvovac Nebojša Dimitrijević.

Slučaj Ristića prijavio je predsednik Mesne zajednice Gornje Kupinovice Svetislav Ristić, koji je za JuGmediu ispričao potresnu priču.

„Slavko je bio invalid, jer je pre nekoliko godina skočio sa mosta na Veternici i tom prilikom polomio obe noge. Verovatno je pokušao da oduzme sebi život iz očaja. Bolovi u nogama nikada nisu prestali i on je praktično bio nesposoban za rad“, kazao je Svetislav.

Da nešto nije u redu u kući pokojnika koji je živeo sam primetili su meštani Gornje Kupinovice koji su kontrolisali vodomer u dvorištu.

„Čuli su jauke iz kuće, pokušali su da otvore vrata, ali su ona bila zaključana. Pozvali su policiju koja je odmah došla, ali ni oni nisu mogli da uđu pa su pozvali vatrogasce. Iz kuće je transportovan vozilom Hitne pomoći do Leskovca, ali nažalost nije mu bilo spasa“, priča Svetislav.

Sahrana će se obaviti sutra u rodnom mestu Svetislava Ristića.

Slavko Ristić se razveo poodavna, a kada je njegova žena izlazila iz kuće povela je i sina u invalidskim kolicima. Svetislav ne zna da li su bili u kontaktu, ali zna da je Slavko živeo bedno.

„Pošto nije mogao da radi, on je svoje njive davao u zakup i živeo od toga, što su mu seljaci davali. Više je bio gladan nego sit i moje mišljenje je da je umro od gladi“, zaključuje Svetislav.

Pokojnik je još davno radio u leskovačkom građevinskom preduzeću GIK, ali samo deset godina, pa nije mogao da ostvari penziju.

Direktor Centra za socijalni rad u Leskovcu Predrag Momčilović kaže za JuGmediu da Svetislav Ristić nije bio njihov korisnik.

„Prvi put sam danas  čuo za ovaj slučaj jer su me zvali iz bolnice. Pitali su da li postoje mogućnosti da mi platimo sahranu tog čoveka, što ćemo i učiniti“, kaže Momčilović.

Svetislav Ristić nije imao ni roditelje ni brata ni sestru, a sa daljom familojom iz sela nije bio u dobrim odnosima i to je verovatno razlog što se za preuzimanja njegovog tela do dan danas niko nije javio.