Ivana Antić (41) je sa svojim ujakom (62) u sredu otišla kako bi ujak, koji se bori sa podmuklom i opakom bolešću od pre nekoliko meseci, primio infuziju na Onkološkom odeljenu u Opštoj bolnici Leskovac, nakon skenera glave. Tada su Ivana i njen ujak naišli na nesvakidašnji prijem koji im je ulepšao i olakšao trenutak njihove patnje.
Ivana je kontaktirala Jugmediu sa nadom da će se ova lepa vest čuti daleko.
Naime, njen ujak prima hemioterapiju nekoliko meseci. Već naviknuti na neprijatno zdravstveno osoblje, tog dana desio se suprotan primer od onoga što se, generalno, doživljava od zdravstvenih radnika, priča mlada žena.
„Sticajem okolnosti ja sam njega u sredu vozila na skener glave u Leskovcu i tamo smo naišli na suprotno od onoga što sam doživela na hemioterapiji, ili što se uopšte dešava u našem zdravstvu, jer je sve otišlo dođavola. Iz mog nekog ugla gledano, svuda se nailazi na neljubaznost. Tada smo morali da idemo na Odeljenje onkologije leskovačke bolnice da bi mu ubacili iglicu za infuziju, međutim tada to nije mogao niko to da uradi“, priča.
Kada su završili sa skenerom, Ivana je njenog ujaka u kolicima dovela do Onkološkog odeljenja i pokrila ga svojom jaknom kako bi se ugrejao. U tom trenutku pojavila se medicinska sestra Sanja, koja radi na ovom odeljenju, i ljubazno prišla u pomoć.
„Sanja je verovatno videla tu scenu, inače ja ne znam ništa o toj ženi, to je bio naš prvi susret, i tu je bila jedna higijeničarka sa njom, takođe vrlo ljubazna žena. Pitala je: Šta? Kako? Ali ne mogu tačno da se setim da je citiram, no njen pristup je bio izvanredan. Klekla je pored mog ujaka uhvatila ga je za ruku, i rekla da ujak ne ustaje iz kolica kako se ne bi maltretirao, i donela je sav pribor koji je bio potreban, priključila je infuziju i ponudila ćebe i upitala šta još treba?“.
Ivana nastavlja da priča sa oduševljenjem: „Njen osmeh i reči utehe mene su iznenadili, pa i sam njen pristup prema nama i prema mom ujaku“.
Nakon tog lepog i nesvakidašnjeg čina, Ivana je objavila ono što je doživela na Leskovačkoj online pijaci kako bi pohvalila mladu medicinsku sestru.
„Sanja je plakala nakon moje objave sve do kuće, i pristizale su joj čestitke i pohvale. Ona se meni zahvalila ali ja smatram da nema potrebe za tim, jer je ona to stvrno zaslužila. Ja sam imala potrebu da što širu javnost obavestim o tom činu, ali je tragično samo što je on, uopšte, iznenađenje za sve nas, i što to nije slučaj svakog dana. Opet kažem, nedao Bog da mora neko u svojstvu pacijenta da ode na Odeljenje hemio terapije, ali i da ode, sada sa Sanjom, ima stvarno na koga da se osloni jer su mom ujaku tih nekoliko trenutaka bili lakši i lepši u životu“, ispričala je Ivana.
Iako je Ivanin ujak kasno otkrio da boluje od raka, on je njen jedini oslonac, jer je rano ostala bez svojih roditelja, ali se ipak nada da će ostati uz nju.
Inače, na ovom odeljenu u leskovačkoj bolnici svi sa ponosom hvale zdravstvene radnike, ali je nažalost broj lekara veoma mali, kao i mesta za pacijente.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Ne znam da li znate, ne dao Bog, ali sestre se za tu vrstu posla specijalno biraju. Da su mentalno jake, pružaju podršku, pozitivne, nežne, predusretljive, optimistične, požrtvovane.
Zato što su ti pacijenti posebni.
Svi mi koji smo se lečili na tom odeljenju možemo da posvedočimo ljudskom i profesionalnom odnosu od strane svih medicinskih radnika koji rade na tom odeljenju.