Za samo 12 sati Miroslav Stamenković i njegova supruga, trudnica u šestom mesecu, ostali su bez sinčića od 7 godina, bez jednog od dvoje dece. Njihov sedmogodišnjak, koji je do juče bezbrižno trčkarao u selu Kukulovce kod Leskovca, preminuo je na putu od leskovačke bolnice do UKC Niš.

„Ova bol je neizdrživa, cepa celo telo, cepa dušu, kida. Ne dao bog nikome. Svašta mi od besa pada na pamet“, priča za Jugmediu Miroslav, teško, ali, ipak, pribrano.

Na pitanje kako mu je supruga, kaže da non-stpo plače.

„Bežim dok razgovaram sa vama, da me ne čuje. Bojimo se kako ovaj ogroman stres ogromna patnja utiče na bebu u stomaku. Strahujemo“, objašnjava.

Miroslav očekuje da će za dan-dva stići rezultati obdukcije, pa će tada znati uzroci smrti i onda će znati koga ga tuži za smrt svog miljenika.

Ono što je Jugmedia već objavila, priča i on. Dete je imalo visoku temperaturu i boleo ga je stomak. Majka ga je odvela u Dečji dispanzer, pregledali su, rekli da ima stomačni virus „dali su mu neke kapsule i praškove“ i poslali kući.

„Kako temperatura nije spadala, a bol se pojačavao, vratili smo ga nazad u dispanezer. Nisu ga ni pregledali, odmah su nas poslali u bolnicu, na četvrti spart, na Odeljenje za dečju hirurgiju. 45 minuta su mu vadili krv i niko mi nije rekao da ima sepsu. Zato sam veoma ljut na direktora leskovačke bolnice što je jednom novinaru rekao da je dete umrlo od sepse. Gde to piše? Ko je to dokazao? Kako je smeo? Valjda to prvo roditelji trebaju da čuju od njega. Išao sam jutros u bolnicu da ga pitam sve to, ali on kaže da nije to rekao i da je to izmislio novinar. Strašno čime se sve igraju. Verujte na njih sam najviše ljut u ovom mojoj neizmernoj boli“, nastavlja.

Njegove zadnje reči bile su reči koje uputio svom ocu. „Tata, kad završimo s pregledima hoćeš za mene i i za Lenu da kupiš po jednu igračku“ .

Na naše pitanje koji je doktor u Dečjem dispanzeru prvi put primio njegovog malog sinčića, ne može da se  seti. Iz pozadine se čuje glas: Doktor Dragan.

Stamenkovići imaju i starije dete, devojčicu, a za bebu na putu još ne znaju pol.

„Radili smo pre ovoga sve analize, treba da stignu rezultati, ako da bog, trebalo bi da bude sve kako treba, ako nisu uticali stresovi na bebu u stomaku. Bojim se za suprugu jer zbog trudnoće ne može da pije lekove za smirenje“, priča.

Stamenekovići su, kako pričaju u Kukulovcu, uzorni roditelji i dobri domaćini, skronog imovnog stanja, ali  nedavno su napravili novu kuću, radovali se prinovi. „Ne mogu, ne mogu više da izdržim ovo“, poslednje je što izgovara gušići se u bolu, ali uspeva da blagosilja sagovornika: Na dobro da vas se vrati, veli.

Inače, mališan je bio prvi razred isturenog odelenja u Kululovcu OŠ „Svetozar Marković“ iz Leskovca. Za njim tuguje celo selo, kao i cela škola. U dvorištu Stamenkovića su okupljeni prijatelji, meštani i predstavnici škole, ali sedmogodišnjaka niko više ne može da vrati u život.