Samorodan, sanjalački Istok i praktični Zapad, stalno su u sukobu, bore se  i takmiče u svemu. Vekovima. Podeljena crkva i popovi, napravili su rascep (1054) koji nikada neće biti prevaziđen. Nove i stare razlike nisu ni blizu kraja i zapadna politika, svim sredstvima, baš kao nekad zapadna crkva, traže bespogovornu poslušnost i priznavanje njihove  vlasti na celoj zemlji.

Kad su oganj i mač omanuli, da ostvare svetsku dominaciju, izmislili su kapitalizam i stvorili banke.

Kapitalistički sistem je sušta suprotnost prvom hrišćaninu, koji se podigao na njegovoj milosti. „Ljubi bližnjega svoga kao sebe sama“, govore eksploatatori radnika. Fabrički sistem uspeva i razvija se na što većem broju nezaposlenih i bednih, koje kupuje za što manje pare,  da obavljaju što više poslova.

Okrutni moral fabrikanata umiruje njihovu savest, tako što će hiljadama radnika umanjiti plate samo za par dinara, zakinuti po samo jenu dnevnicu, i malo smanjiti plaćanje odmora i bolovanja.

Državne  vlasti, pretvaraju se kao da nisu saučesnici u zločinu uzdizanja i bogaćenja onih, koji oštećuju hiljade radnika.

Industrijalci tako lepo vole da pričaju  o radnicima kao ljudima koji nisu sposobni za akciju i bilo kakvu organizaciju. Kapitalisti podstičučitave škole mišljenja, formiraju univerzitete da slave njihov poredak i njihovu vlast. U tom sistemu glavni principi su okrutni i cinični. Sve i svako je na tržištu i  čovek je primoran da se ponaša racionalno i cinički, stara se samo o svojim interesima. Na ljude oko sebe gleda kao na konkurenciju, koju treba ugušiti. Poslovno, ništa lično. Glavne vrednosti kapitalizma su stvari i novac, a ne ljudi i kultura.

Srbska  vladajuća klasa na tome uveliko radi, kapitali počinju da bivaju znatni i ozbiljni. U društvenom sektoru je isto. Zvanja, doktorati i titule, za male pare, dele se nemilice. Formira se nova klasa srpskih vladara i njihovih apologeta.

–       Samo budite „naši“ i radite šta hoćete, pružamo vam  nadu da budete pobednici. Naša će deca ovde živeti jedino tako da  vladaju,  a vi ćete biti naši ljudi.  Ostali će biti radnici,koji će služiti njima.

Radi se o tome da se zapadni model društva primeni za izgradnju našeg,  i odbaci sve što se ne uklapa u zadatu šemu. Vrednosni sistemi su u osnovi različiti. U prilog tome navodim sledeće:

U zapadnom smislu, idealni heroj je bez milosti, on napada  i udara za uspostavljanje svojih, ličnih  i uskih, plemenskih i nacionalnih interesa. Na istoku, junaci se  žrtvuju, ne povređujući bilo koga.Na zapadu sunjihovi junaci poznati po krvoprolićima širom sveta, sve osvajači i zločinci: Rimljanin Cezar ,Francuz Napoleon,Španac Kortez u Americi, Belgijanac  Lepold II, kralj Belgije u Kongu, Nemac Lotar fon Trota u Namibiji.

Desetine miliona ljudi, ubili su Britanci širom sveta. U Indiji u Pakistanu u Australiji u  Bengalu.., Čerčil je čuven po mnogim dobrim stvarima, ali i po ovome: „ Mrzim Indijce. Oni su zveri koje imaju zversku religiju. Sami su krivi za glad jer se kote ko zečevi.“

Možda je slučajno, ali u istoriji ne postoje slučajnosti, svi su bili iz plemićkih porodica i svi su odgovorni za nezamislive pokolje nevinih ljudi. Mnogi su čak  gusari i razbojnici na zapadu,  njihovi heroji. O njima su snimljeni toliki  avanturistički filmovi,  i napisani popularni romani, koje publika voli.

Spašavajući hrišćanski Zapad od Turaka, srpsko je plemstvo na Kosovu izginulo, i od tada smo mi narod seljaka te kao takvi, možda zbog toga ostali pitomi. Buda, Konfučije i Hrist, svi su sa Istoka.

U toj podeli naša je zemlja na Istoku. A Srbi, koje vekovima progone, i taj progon još uvek traje, vole da njihovi heroji imaju „krv junačku i dušu devojačku“ Srbi dugo trpe, skoro bezgranično i reaguju kad kucne poslednji čas, kad ih doguraju do same ivice i kada moral skroz pređe na njihovu stranu.

Stavovi autora teksta nužno ne odražavaju stavove redakcije.