Operacija „Sablja“ iz 2003. godine i dalje je jedan od najkontroverznijih događaja u savremenoj istoriji Srbije. Započeta kao odgovor na tragični atentat na premijera Zorana Đinđića, akcija je imala za cilj demonstraciju odlučnosti države u borbi protiv organizovanog kriminala. Međutim, s vremenom se na ovu operaciju nadovezala složena mreža pitanja: da li je „Sablja“ bila pravedna i efikasna ili sredstvo represije i zloupotrebe vlasti? Jedno od najvećih otvorenih pitanja ostaje zašto se u novijim prikazima, poput serije „Sablja“ na RTS-u, nedovoljno govori o pravim izvršiocima i mreži odgovornoj za ubistvo Đinđića.

Ubistvo koje je promenilo Srbiju

Atentat na Zorana Đinđića nije bio samo napad na jednog čoveka – on je bio udarac na viziju reformisane, moderne Srbije. Ubijen je od strane ljudi koji su se osećali ugroženim njegovim pokušajima da demontira kriminalne i paradržavne strukture koje su preživele smenu režima. Milorad Ulemek Legija i Zemunski klan bili su izvršioci ovog zločina, ali iza njih je stajala mnogo šira mreža interesa.

Ipak, i nakon svih sudskih procesa i presuda, priča o ubistvu Đinđića ostaje nepotpuna. Ključna pitanja – ko je sve stajao iza ubistva, kakva je bila uloga državnih struktura, i zašto je premijer bio toliko usamljen u borbi – i dalje čekaju iskrene odgovore.

Serija „Sablja“ – Prekrajanje ili zamaskiravanje istorije?

Serija „Sablja,“ koja se trenutno emituje na RTS-u, nastoji da oživi događaje iz tog perioda, ali je očigledno da u mnogim segmentima ignoriše suštinske aspekte priče. Umesto dubokog osvrta na ubice Đinđića, njihovu motivaciju i širu mrežu koja je omogućila zločin, serija se fokusira na policijsku akciju kao glavnu temu.

Ovakav pristup izaziva opravdane sumnje u nameru kreatora serije. Da li je u pitanju pokušaj da se istorija zamaskira ili prekroji kako bi određene činjenice ostale u senci? U seriji se akcenat stavlja na fiktivne likove i umetničku slobodu, dok su stvarni akteri ubistva i događaja koji su doveli do atentata potisnuti u drugi plan.

Pokušaj mitologizacije „Sablje“

Još jedan problem serije je što ignoriše ozbiljne zloupotrebe koje su pratile operaciju „Sablja.“ Dok se predstavlja kao epska priča o pobedi nad kriminalom, u stvarnosti je ova akcija obeležena i kršenjem ljudskih prava, ilegalnim hapšenjima i represijom. Veliki broj uhapšenih nikada nije optužen, a vanredno stanje poslužilo je kao izgovor za gušenje političkih neistomišljenika.

Takođe, serija promoviše narativ koji potpuno isključuje sistemsku odgovornost za stvaranje okruženja u kojem je moguć atentat na premijera. Nije dovoljno reći da je Zemunski klan jedini krivac – potrebno je postaviti pitanja o tome ko je omogućio njihov uspon, kako je država tako dugo zatvarala oči pred njihovim aktivnostima, i zašto je Đinđić bio ostavljen da sam vodi borbu protiv njih.

Istorija pripada svima nama

Istina o „Sablji“ i ubistvu Đinđića ne pripada nijednoj vlasti, političkoj stranci ili medijskoj kući. Ona pripada svima nama i zahteva iskrenu analizu, a ne dramatizaciju koja služi kao paravan za zaborav. Srbija ne može napredovati ako ignoriše sopstvenu prošlost ili ako tu prošlost koristi kao sredstvo političke manipulacije.

Svaka generacija mora imati hrabrosti da postavi neprijatna pitanja i prihvati odgovore, bez obzira koliko oni bili bolni. Dok se ne suočimo sa pravom istinom o „Sablji“ i ubistvu Đinđića, ostajemo zarobljenici mitova koji nas odvajaju od stvarnog napretka.

Vreme za istinu

Sablja nije samo priča o obračunu sa kriminalom – to je priča o društvu koje je dozvolilo da organizovani kriminal postane deo državnog sistema. To je priča o propuštenim prilikama da se izgrade pravedne institucije i o ponavljanju istih grešaka. Istorija Sablje je naša kolektivna priča, i ako želimo da je razumemo, moramo je videti u celini – bez ulepšavanja, bez izgovora i bez prikrivanja istine.

Ovaj tekst je poziv na otvorenu debatu, jer samo kroz analizu bez mitologizacije možemo razumeti šta je Sablja zaista značila za Srbiju.

Miloš Miladinović, master istoričar