U izdanju Istorijskog arhiva u Pirotu objavljena je knjiga „Kej – Šetnja duga jedan vek“, autora Davora Lazarevića, koja pred čitaoce i ljubitelje lokalne istorije donosi ilustrovanu i zanimljivu priču o prošlosti najlepšeg dela Pirota. Prošle godine se navršilo sto godina oid uizgradnje čuvenog Keja, omiljenog šetališta Piroćanaca.

O samoj knjizi i motivima za njen nastanak u pregovoru se, između ostalog, Lazarević navodi:

„Na stranicama koje slede pokušali smo da bacimo svetlo na regulaciju Nišave iz različitih perspektiva kroz svojevrsno istoriografsko „putovanje“ vremenskom parabolom koja spaja htenja, ideje, ljude, događaje, poraze, pobede i sve druge stajne tačke na skici za „portret“ Keja kao civilizacijske tekovine par excellence. Tokom istraživanja se ispostavilo da je regulacija Nišave neka vrsta „poslednje epizode“ u serijalu dugog trajanja sa potencijalnim naslovom „Kako da Pirot ostane na suvom“. Drugim rečima, od drevnog Pirota pa do ovog modernog, vodila se stalna borba sa vodotokovima i zabarenim zemljištem, usled čega se urbana silueta naselja, poput slagalice, formirala parcijalno, zavisno od kontrole nad izdanima podzemnih voda i hidrografijom terena. To nas je opredelilo da prva poglavlja knjige posvetimo istorijskom razvoju varoši u kontekstu svih ograničenja koja je nametalo prirodno okruženje pred kojim je čovekova inventivnost vekovima bila nemoćna dok je Nišava dominirala kao neprikosnoveni „gospodar“ kotline. Od nje se uzmicalo, strepelo, sa njom se živelo, ali na distanci. Tek su sa regulacijom reke ostvareni preduslovi da se urbana mreža proširi i primakne obalama koje su, tokom veka iza nas, kultivisane stambenim blokovima, industrijskom zonom, sportskim i drugim arhitektonskim sadržajima čime je grad izrastao u jedinstvenu funkcionalnu sredinu. U meri koju nam je opredelio kvantum sačuvanih podataka, pokušali smo da „prošetamo“ kroz vreme i da što slikovitije predstavimo istoriju Keja, kao dela grada koji predstavlja svojevrsni „zlatni presek“ na koji su „kalemljeni“ svi ostali sadržaji i na kojem počiva urbana kompozicija modernog Pirota. Okolnost da smo sklapali istoriografski neuobičajenu priču o gradskoj ambijentalnoj sredini i prostoru uz reku, u početku nije delovala inspirativno ali je taj utisak izčezao kada smo spoznali da kroz istoriju Keja zapravo posmatramo pravi defile epoha, ličnosti, događaja, vizija, politika, a na koncu i noviju prošlost Pirota. To je umnogome opredelilo drugačiji i relaksiraniji pristup temi, probijanje klasičnih metodoloških okvira i završni „proizvod“ u vidu čitljivog i pomalo romansiranog štiva. Kolika će biti njegova upotrebna vrednost za čitaoce i generacije koje dolaze ostaje da vidimo, ali će svakako prošlost Keja, između korica knjige, ostati trajno sačuvana kao zapisani omaž vremenu i ljudima koji su ga živeli“.

Kako najavljuju iz Arhiva, promocija knjige se očekuje početkom juna.