I pored uglavnom negativnog stava stanovništva prema Evropskoj uniji, činjenica je da direktna strana ulaganja kompanija iz EU iznose 71% ukupnih direktnih stranih ulaganja u Srbiji u proteklih 12 godina, a samo u poslednje dve se preko njihovih fondova u Leskovac slilo preko 370.000 evra.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Evropskom unijom je stupio na snagu 2013. godine i on je, početak faze odnosa uređenih sveobuhvatnim ugovorom između Srbije i EU

Ne računajući pojedine projekte u koje su iz evropskih fondova uloženi mlioni evra, a koji su nemarom lokalnih moćnika na žalost na ivici propasti – poput Zelene zone , najveći deo sredstava se i dalje ulaže u kapitalne investicije koje omogućavaju brži razvoj lokalne samouprave.

„Grad Leskovac u patrnerstvu sa programom EVROPSKI PROGRES upravo je završio realizaciju projekta Povećanje atraktivnosti za investicije kroz funkcionalan GIS, vrednosti: 102.325,00 evra od čega je donacija Evropskog PROGRES-a – 91.965,00 evra, a učešće grada  Leskovca – 10.360,00 evra“, podseća gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović.

PRVO KANALIZACIJA, PA EVROPA

U saradnji sa Evropskim PROGRES-om u toku je i realizacija Projekta “Energetska sanacija OŠ „Trajko Stamenković“ u Leskovcu, za šta je iz evropskih fondova izdvojeno 95.000 evra, a EU zvaničnici komentarišu kako su ovakva ulaganja preko potrebna kako bi Srbija i Leskovac jednog dana postali punopravni članovi Evrope.

„Vi morate da shvatite da nećete ući u Evropsku uniju sve dok i poslednje i najudaljenije naseljeno mesto u vašem kraju ne bude imalo kanalizaciju i vodovodnu mrežu. To su osnovni standardi koje morate da ispunite kao buduća članica, a mi se zaista trudimo da to uradite na pravi način i što je brže moguće“, kazala je u razgovoru sa novinarom Jugmedie u Briselu portparol visoke predstavnice za spoljnu i bezbednosnu politiku Maja Kocijančič.

U okviru poziva  Ministarstva finansija – Sektora za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava EU, Leskovac se kandidovao i za EVROPSKO PARTNERSTVO SA OPŠTINAMA.

U Leskovcu od 2000-te do danas niko ne zna koliko tačno para se preko EU projekata do danas slilo u Leskovac, potvrđuju nam u kabinetu prvog čoveka grada i dodaju da bi za to sada bilo potrebno otvoriti novo radno mesto, na šta nemaju zakonska prava

„Marta meseca 2016. kandidovali smo projekat Izgradnje sekundarne vodovodne mreže u Vučju. Budžet projekta je 258.696 evra, od čega je 184.243 evra (71.22%) donacija EU. Projekat je odobren juna meseca 2017. god i ugovor o realizaciji potpisan 06.juna .2017. godine. Instrukcije oko vođenja i realizacije projekta kreću već 16.6.2017. u Beogradu“, dodaje prvi čovek Leskovca.

BOLE IH „BRAĆA RUSI“

Evopske parlamentarce najviše boli ruska propaganda na kojoj političari u Srbiji skupljaju predizborne poene i o tome se ne libe da glasno govore.

„Konstantna priča o tome da su Rusi najveći donatori i prijatelji Srbije zna da zaboli. Činjenice su sasvim drugačije. Prema statističkim podacima Narodne banke Srbije, direktne strane investicije iz EU u Srbiju su u proteklih dvanaest godina dostigle 16,1 milijardi evra. To je dokaz da smo mi vaši najveći investitori“, zaključuje Kocijančić.

ISTINA ILI PRIČA ZA MALU DECU?

A sa druge strane, Leskovčani su čuli „za neko doniranje“, ali ne veruju u ovu priču. Većina sugrađana koje smo anketirali o tome da li imamo veću štetu ili korist od Evropske unije, odgovarali su kako su to „priče za malu decu“. Ipak, bilo je i drugačijih odgovora:

Milan (28): Pomaže preko Agencije za evropski razvoj tako što daje ljudima kredite koji se ne vraćaju u celosti. Jedan moj drug je uzeo mašine za svoju firmu pomoću tog kredita

Miroljub (42): Čuo sam da pomažu izgradnju fiskulturnih sala u osnovnim školama, ali nisam siguran da li je to istina

Stevan (62): Pomalo pomaže, ali nedovoljno. Vidite kako smo siromašan grad,  a o okolnim nerazvijenim opštinama i mestima da ne pričam. Uostalom i ako pomažu, oni ne pomažu, nego vraćaju dug što su nam razorili zemlju bombardovanjem.

REKORD: SAMO ZA JEDAN PROJEKAT 24 MILIONA EVRA!

Na osnovu odlično ocenjenog projekta, Leskovcu je pre 5-6 godina od zemalja EU odobrena donacija od, čak, 24 miliona evra za izgradnju fabrike za prečišćavanje optapdnih voda, linije mulja i izgradnju severnog kraka kanalizacione mreže za blizu dvadeset naseljenih mesta. Uslov da se dobije taj projekat bio je izgradnja glavnog gradskog kolektora, koji bi sve otpadne vode sakupljao i dovodio do fabrike vode. Istorija njegove gradnje počinje  negde oko 2005, godine, završava se 2009. Fabrika vode je u međuvremenu, zapravo, tek prošle godine završena, ali kada je trebalo spojiti kolektor dugačak oko 5 kilometara s njom, ispostavilo se da se on – skapao u zemlji.

Urađen nestručno tokom česte promene vlasti ili nešto drugo, tek, krivac još nije pronađen, napravljena je šteta od 2,5 miliona evra. Pretila je opasnost da propadnu dve nareden faze, izgradnja linija mulja i kanalizaciona mreža, ali su lokalne i republičke vlasti, posle niza razgovora s predstavnicima EU, pre svega holandske vlade, uspele da ubede donatore da se ne povlače, tako što je Vlada Srbije dodatno izdvojila oko 3,5 miliona evra za gradnju potpuno novog kolektora.

I tako će od prvog potpisanog sporazuma sa predstavnicma EU do konačnog zaokruživanja sistema prečišćava otpadnih voda, jer sada nova fabrika ničemu ne služi, proteći bluzu jedne decenije, što govori o potpunom amaterizmu pojedinih izabranih predstavnika naroda u Leskovcu.

„DŽABA ULAŽEMO AKO STE I DALJE KORUPTIVNI“

U proteklih 12 godina, skoro tri četvrtine ukupnih direktnih stranih ulaganja je došlo iz kompanija iz EU, zvanični su podaci izloženi na sajtu Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji.

Ipak, iako su počeli  pregovori o članstvu u Evropskoj uniji, Srbiji u ovom trenutku niko ne može da da odgovor na pitanje kada bi mogla i da uđe u porodicu evropskih zemalja.

„Transformativna moć evrointegracija u ovom trenutku ogleda se i u kreiranju institucija i pravnih okvira koji omogućavaju građanima Srbije da uživaju prava koja im nisu bila dostupna ranije, (kao što je ombudsman, agencija za borbu protiv korupcije, regulisanje slobode tržišta, zaštita ravnopravnosti…)“, zaključuju naši sagovornici iz EU parlamenta.

Implementacija je upravo ono na čemu insistira i Evropska unija. I to prvenstveno u fundamentalnim oblastima kao što su vladavina prava, slobode i, naravno, ekonomija.