Mesecima, a slobodno možemo napisati i godinama unazad,  čitamo i slušamo u svim sredstvima informisanja o platama srpskih i.t. strucnjka. Piše se za Srbiju o ozbiljnim ciframa pa čak bi se i neke naše kolege sa zapada postidele platom nekog stručnjaka u Srbiji. A da li je zaista tako pokušaću da Vam razjasnim u ovom tekstu. Naravno sve napisano je moje lično mišljenje i moj stav iza koga stoji petnaest godina rada u i.t struci na raznoraznim poslovima i projektima.

Pokušaću da objasnim zašto su i da li su plate “velike” ili samo velike na papiru i vestima?

Na samom početku bih napomenuo jednu stvar – da bi ste postali vrhunski programer u svoje obrazovanje i znanje je potrebno uložiti mnogo ( i ulaže se svakodnevno ), i da se vrlo marljivo zaradjuje svaki svoj dinar.

Da ne pominjem koliko traje radni dan… Morate se boriti ponekad i sami sa sobom, ne smete da budete sujetni, ne znate ni vi sami sve jer je to prosto nemoguće, pa će vam biti potrebna pomoć nekog iskusnijeg kolege. Morate prihvatiti i činjenicu da ćete morati da delite vaše znanje sa ostalim mladjim kolegama i biti njihov mentor.

Svaka priča ima dva kraja pa tako i u ovoj našoj priči slušamo o platama od više hiljade eura, o odličnim uslovima za rad, putovanjima po svetu na razne seminare, kongrese, obuke, privatnim zdravstvenim osiguranjem, vrtićima za decu, stolovima za bilijar u sklopu kancelarija ili stoni tenis, lazy bagovima, o pauzuma koje traju po sat dva ili radnom vremu po principu dodji kad možeš ili kad hoćeš idi kući, o godišnjim odmorima koji traju po trideset i više dana… Ima tu još dosta benefita i nekih stvari o kojima neki radnik u Srbiji može samo da mašta.

Da, sve ovo daju poslodavci ali kome?

Tu dolazimo do drugog dela priče koji baš i nije tako sjajan kako ga prikazuju u sredstvima informisanja jer svi pišu o plati a niko ne piše kako se dolazi do te plate i šta sve treba za tu platu.

Po nekim istraživanjima, Srbija je država sa najviše onlajn frilensera i i.t stručnjaka po glavi stanovnika na svetu. U njima stoji da je naša država sa 3,52 onlajn frilensera na 1.000 stanovnika, ispred Makedonije sa 3,41 i Jamajke sa 2,42. Svakako podatak vredan pažnje. Činjenica na koju sam ponosan kao neko iz i.t struke i kao Srbin je ta da su srpski i.t. stručnjaci medju najboljima i najcenjenijima na svetu i da srpska i.t zajednica donosi ozbiljan novac što mesečno što godišnje u srbiju a dobar deo tog novca je u inostranoj valuti i potroši se u i po Srbiji.

Hajde da prvo razjasnimo ko su i šta rade i.t stručnjaci ili kako se drugačije mogu nazvati digitalni radnici i koja sve znanja i veštine je potrebno da znaju i imaju.

Ovaj posao mogu da rade ravnopravno muškarci žene, nije potrebna srednja škola ili fakultet mada je poželjno imati fakultet (u Srbiji postoji na skoro svakom univerzitetu bilo privatnom ili državnom fakultet iz i.t oblasti ili skoro svaki ima neki modul koji se bavi programiranjem), potrebno je znati matematiku, da bi neko postao programer potrebno je da ima opšte znanje o radu računara, interneta, mreža, mobilnih uredjaja operatvnim sistemima, ftp protokolima… Potrebno je da razumete koncepte: radne memorije ( RAM ), opšte memorije ( HDD, SSD…), rezolucije ekrana, procesora ( CPU ), grafičke kartice ( GPU ), internet konekcije, brzine interneta, IP adrese, domena ( adresa web stranice ), TLD ( ekstenzije domene: .com, .net … ), operativnih sistema ( Linux, Windows, MacOS… ), procesa, fajlova, tipova fajlova, morate da znade bezbedonosne sertifikate i protokole potrebno je da imate želju za stalnim učenjem i usavršanjavanjem jer tehnologije idu napred i neverovatno brzo se razvijaju. Morate da znate, a to jedna od najbitnijih stvari, kompjuterske jezike ( php, python,sql…), kompjuterske biblioteke (React, Angular,Wordpress…), morate da znate strane jezike engleski “obavezan”, poželjno još neki pride naravno o tome neću ni pisati da morate da znate da radite na računaru i kako funkcioniše računar, poznajete i znate u prste od softvera do hardwera.

Odricanja

Posao traži dosta odricanja, dosta neprospavanih noći, propuštenih sedeljki, utakmica, slava, druženja, morate da, ako radite sa strancima, poštujete rokove, dogovore, termine.. Iskreno, traži i novac jer morate da pratite tehnologije i ulažete u računar i opremu, u sebi morate pored svega ovoga da imate i „umetničku dušu“ i da ste spremni da ukoliko radite sa inostranim partnerima na rad noću, morate da znate da će vam telefon, Viber, Skype stalno zvoniti a da će vam raznorazni tutorijali na Youtube ili na nekim sajtovima puno puta biti najbolji prijatelj.

Najteže u ovom poslu je mnogima od nas rad sa ljudima.

Posao morate da znate jer ovaj posao ne trpi improvizacije i da shvatite da radite jedan vrlo ozbiljan posao, još ako radite sa osetljim podacima, npr. ime i prezime, matični brojevi, adrese i ostali lični podaci, da nema mesta bilo kakvoj grešci.

Mnoge kompanije su propale zbog greske i.t sektora podaci nisu čuvani na pravilan način (damage recovery system), mnoge su pretrpele finansijske gubitke jer nisu ulagale u zaštitu svojih podataka pa su sistemom phising ili pecanje plaćale nepostojeće račune nepostojećim kompanijama.

A šta tek napisati o nigerijskoj prevari?.Velika je odgovornost jednog i.t strucnjaka u bilo kakvom sistemu malom ili velikom nebitno. Mogu da rade u državnim aparaturu, mogu da rade u nekoj privatnoj kompaniji, mogu da budu freelanseri, da rade i pronalaze poslove preko neke platforme ( Upwork,Toptal,Freelancer ,…),mogu da budu i vlasnici sopstvene kompanije koja će se baviti raznoraznim poslovima u i.t struci, (izrada sajtova, web dizajn, admiistracija web portala…).

Od svih poslova najsigurniji je u državnom aparatu jer vas plata čeka za razliku od ostalih opcija gde sami zaradjujete, jurite poslove ili čekate da vas neko izabere na nekoj platformi. Plata je u državnom sektoru je najmanja, dok starije i iskusnije kolege zaradjuju neke ozbiljnije cifre ali mnogo manje nego u privatnom sektoru. Nije isto ako radite u Telekomu, opštini, na fakultetu ili nekoj školi.  Variraju iznosi zbog koeficijenata i cene rada. I.t stručnjak zaposlen u državnom aparaturu nema plate od par hiljada eura kako se piše u nekim medijima. Ima dosta posla uglavnom se posao svodi na administraciju sajta ustanove u kojoj radi, administarcija nekih servisa vezanih za ustanovu u kojoj radi,održavanje lan i wi – fi mreže, održavanje opreme u ustanovi opet zavisi gde radite i i kakvom tipu ustanove i „noćna mora“ svakog: Ej molim te dodji do mene nešto neće štampač, neće računar da se upali ili mi koči računar. Otprilike to je državni sektor.

Postoji još poslova koje nisam napisao ali ih je teško nabrojati jer sve zavise gde radite. Posao je ozbiljan, radi se nema nekog ozbiljnijeg programiranja ali se radi dosta drugih stvari.

Marko Cakic, master inženjer tehnologija

(Nastaviće se)