Nakon završetka Gimnazije „Stevan Jakovljević“ u Vlasotincu, Ivan Jovanović studira Biznis i marketing u Beogradu. Još kao student počeo je da radi i izborio se da njegov prvi posao bude u struci. U dosadašnjoj karijeri je upoznao različite industrije, a radeći u prestižnoj Biznis školi, sarađivao sa nekim od najvećih kompanija u zemlji. Danas radi kao konsultant za marketing i prodaju, sarađuje sa različitim firmama, ali što je netipično, Ivan se iz Beograda vratio u Vlasotince.

Kao što se kaže dete je otac čoveka. Šta biste Vi rekli o svom odrastanju i uzorima?

Vremenom su se sećanja o odrastanju isfiltrirala, te verujem da su ostala samo najvažnija – porodica. Sve što mi mami osmeh, a dogodilo se pre 10, 15, 20 i više godina, upravo su momenti sa porodicom. Još kada na to dodam činjenicu da su se dogodili u divnom Vlasotincu, daleko od gužve i žurbe, može se reći da sam imao sreće. Onaj ko ima dobre roditelje rešio je 95 posto svojih problema u životu. Imam tu sreću i privilegiju da spadam u ovu grupu. Duboko sam uveren da su odrastanje, vaspitanje, vrednosti koje su mi usađene i odnos sa roditeljima doprineli da budem ono što sam danas. Moji uzori se nalaze upravo tu – u porodici, i to mi je beskrajno važno. Sve što su roditelji učinili, način na koji su uvek stajali uz mene, oni su glavne figure u mom životu.

Otac je snažna figura na koju se i danas ugledam i od njega svakodnevno učim. Oduvek sam bio fasciniran njegovim mentalitetom pobednika i mentalnim sklopom koji je tako fino podešen da konstantno ide dalje, uvek zna šta je prioritet, kao i samopouzdanjem i hrabrošću da odlučno dela. Zapravo, to me fascinira i sada, te ostaje ideal kome težim.

Vi ste u Gimnaziji bili jedan od boljih učenika. Kakve uspomene nosite iz tog perioda života?

Samo divne uspomene. Gimnazija je talas koji vas na izgled zapljusne, a zapravo na kraju uzdigne. Zapljusne vas matematika, fizika, hemija, onda čitate Crnjanskog, Andrića, Dostojevskog, Bodlera, Šekspira, učite engleski, francuski pa „progovorite“ i na latinskom, da bi vas na kraju sačekala filozofija i logika. Vrlo brzo shvatite da su gimnazijski dani talas na kome se treba voziti i uživati. Različiti profili ljudi oko vas, različiti profesori koji su, moram priznati, vrsni pedagozi i odličan primer kolegama.

Čini se da je u Gimnaziji ono čuveno Non scholae, sed vitae discimus zaista i zaživelo. Poštujem to što smo pored standardnog učenja bili ohrabreni da mislimo slobodno, istražujemo, upoređujemo, polemišemo i branimo mišljenje. Upravo svi ti razgovori, polemike, pa na izvestan način i mentorske sesije ostaju divne uspomene ali i čvrsti temelji za dalji razvoj. Svakako da se među uspomenama nalaze mali i ne tako mali nestašluci, koje ću ipak zadržati za sebe, ali i divno druženje sa ljudima koji su nekada i vaša sušta suprotnost, zajedničko sazrevanje, padanje, ustajanje, učenje i otkrivanje sebe i života.

Posle završetka studija kako je izgledao Vaš profesionalni razvoj?

Danas kao konsultant za marketing i prodaju sarađujem sa različitim firmama. Trenutno imam to zadovoljstvo da radim za kompaniju koja je zastupnik za suplemente i proizvode za negu lepote.

Uvek se rado setim i prvih klijenata koji dolaze iz fitnes sveta, proizvodnje hrane, maloprodaje i industrije građevinskih materijala.

Šta ja to zapravo radim? Ukratko, spajam, sa jedne strane proizvod ili uslugu, i sa druge strane, kupca kome je potrebna. Odgovoran sam da prava poruka, dođe do prave osobe, u pravo vreme, na pravom mestu, putem pravog kanala. Rano sam naučio da marketing i oglašavanje ne posmatram kao zabavu ili umetnički izražaj, već kao medij informisanja. Pored marketinga i oglašavanja, drugi segment mojih biznis aktivnosti jeste prodaja. Nikada ih nisam razdvajao i uvek idu ruku pod ruku, budući da jedno bez drugog ne postoje.

Držim se pravila koje je postavio veliki David Ogilvy, poznat i kao otac oglašavanja, a to je da ne želim da oglasi i kampanje koje radim budu okarakterisani kao kreativni, već toliko zanimljivi da podstaknu na kupovinu. Da bi se to dogodilo, i kako bi se kreirala efikasna marketing strategija i prodajna strategija, neophodno je detaljno istražiti tržište, vrlo detaljno upoznati profil kupca kao što su interesovanja, frustracije, motivacije, ciljevi, očekivanja i sl. To dalje znači i potpuno razumevanje procesa kupovine kupca, svih potencijalnih pitanja i nedoumica. Tek onda možete planirati kampanju, ciljeve kampanje i brendiranja, poruke, kanale i tako dalje.

Prodajne aktivnosti kojima se bavim su usmerene na kreiranje i implementaciju B2B i B2C prodajnih strategija sa dvostrukim ciljem koji podrazumeva akviziciju novih kupaca i retenciju postojećih.

Bilo da se radi o novim ili postojećim kupcima, apsolutni prioritet je besprekorno iskustvo kupaca pri svakom dodiru sa kompanijom i apsolutno zadovoljstvo, kao i izgradnja dugoročnih partnerskih odnosa. I poslednje, ali nikako najmanje važno, kreiranje dodatne vrednosti.

Nekoliko godina sam radio u vrlo zanimljivoj industriji biznis edukacije, te sam u jednoj prestižnoj biznis školi bio Partner za razvoj poslovanja. U ovom periodu sam upoznao specifičnosti, potrebe i način funkcionisanja različitih industrija, kao što su FMCG, maloprodaja, telekomunikacije, IT itd. U okviru svog angažovanja u biznis školi, sarađivao sam sa nekim od najvećih kompanija u zemlji, kao što su A1, Coca Cola HBC, Elixir Group, Smurfit Kappa, Imlek…

Radio sam i kao menadžer projekata u ekspertskoj organizaciji koja se bavi održivim razvojem, cirkularnom ekonomijom, inovacijama i investicijama. Određeni projekti su obuhvatali i saradnju sa nekoliko ministarstava, sekretarijata i vodećim kompanijama u industriji. Postoje dve vrlo specifične oblasti koje sam imao prilike da detaljnije upoznam, a koje postaju nezaobilazne u biznisu. To su ESG ciljevi (Environmental, Social, and Governance) i pregovaranje i lobiranje. U ovom periodu sam radio i na izradi i nekoliko belih knjiga (White Paper).

Možete li reći nešto više o studentskim danima u Beogradu? 

Moje studentsko putešestvije počelo je studijama Biznisa i marketinga. Nije bilo tipično budući da sam još tokom studija počeo da radim i izborio se da moj prvi posao zapravo bude u struci.

Ovo je bila odlična platforma da najdirektnije primenim i testiram sve što sam učio. Ogromno je bilo i učenje koje je dolazilo direktno sa posla, još tada sam shvatio da se biznis uči kroz biznis.

Nekoliko godina nakon diplomiranja sam završio i master studije. Dao sam sebi vremena da shvatim šta zapravo želim od daljeg obrazovanja i da se na master studijama bavim kompleksnijim i vrlo praktičnim pitanjima iz sfere biznisa.

Kada odete u Beograd na studije, pored svog navedenog učenja, uči se još nešto – kako funkcioniše veći grad, veći sistem, kako funkcionišete vi u celom tom sistemu i velikoj promeni.

Naučite dosta o sebi i o drugima. Drugi su vrlo važni, to su nove osobe koje sam upoznao, nova prijateljstva koja sam ostvario i novi kontakti koje sam izgradio. Jako sam ponosan na činjenicu da su to odnosi sa divnim ljudima sa kojima se i danas čujem, viđam i sarađujem.

Vi ste pre nekoliko meseci odlučili da se vratite u Vlasotince. Šta je bilo presudno za povratak u rodno mesto?

Poslednjih šest godina moj fokus je bio na tome da više radim, naučim i steknem više iskustva, što se i sada nije promenilo. Jedino se promenila lokacija na kojoj ću se dalje razvijati. Moje poslovno angažovanje je i dalje vezano za Beograd i povremeno odlazim tamo, a želim da se isto tako angažujem i na jugu Srbije. Vlasotince, Leskovac ili Niš su gradovi koji imaju potencijal i upravo zato, želim da budem prisutan i aktivno učestvujem u alokaciji resursa i njihovom oblikovanju u neosporivu snagu naše zemlje.

Deo ovih resursa, po mom mišljenju, svakako čine talentovani ljudi kojima je samo potrebna realna šansa u surovom svetu ogromne konkurencije, s toga želim da budem aktivo uključen u dostizanje i razvijanje velikih ciljeva. Nakon svega što vam rodno mesto pruži kao odskočnu dasku za budućnost, osećate neku vrstu „duga“ prema domovini, pa se i to može uvrstiti među razloge povratak kući.

Promene su se dešavale, dešavaju se i dešavaće se, a na pojedincu je da li će, dok duva vetar promena, da gradi zidove ili vetrenjače. Lično, ne želim da se borim protiv vetrenjača, ali da ih gradim želim. Za razliku od krhkih stvari, nekim stvarima potresi i promene prijaju, upravo kada su izloženi promeni, nestalnosti ili neredu one bujaju. Njih N. Taleb karakteriše kao antikrhke.

Antikhkost je više od otpornosti, otporno se odupire potresima i promenama i ostaje isto, dok se antikrhko poboljšava. Eto još jednog razloga, potreba za promenom i daljim unapređenjem, kako u poslovnoj, tako i u društvenoj, kako u fizičkoj, tako i u duhovnoj sferi. Bilo je vreme napraviti iskorak ka antikrhkosti.

Na kraju, stvari uvek postanu očigledne kada se fokusirate na prave činjenice. Trenutak kada mi je postalo očigledno da treba da se vratim u rodno mesto jeste kada sam uvideo činjenicu da godišnje sa porodicom provedem oko 30 dana ili 8% vremena. U tom momentu više nije bilo važno šta imam ili nemam u Beogradu, već šta ne želim da izgubim. Jedino što nisam želeo da izgubim je vreme koje mogu i treba da posvetim porodici.

Da li imate neku poruku mladima koji razmišljaju o srednjoj školi ili fakultetu?

U maju ove godine je Svetski ekonomski forum objavio Izveštaj o tržištu rada 2023 – 2027. godine (Future of Jobs Report). Između ostalog, ovaj izveštaj u jednom svom delu ukazuje na to da prilikom zapošljavanja kompanije nemaju odmah dostupne kadrove koji poseduju adekvatna znanja i veštine, odnosno da postoji prostor za unapređenje dostupnosti. Među veštinama koje će biti potrebne kompanijama, i već jesu, ističu se analitičko razmišljanje, kreativno razmišljanje, fleksibilnost i agilnost, radoznalost i orijentisanost ka celoživotnom učenju. Moja poruka mladima jeste koliko je beskrajno važno stalno sticati znanja i veštine, biti otvoren za učenje, promenu i brzo prilagođavanje. Ovde u velikoj meri formalno obrazovanje igra važnu ulogu.

Završio bih nečim vrlo ličnim i meni važnim, što će biti korisno i mladima. Imao sam tu privilegiju da punih šest godina kroz biznis imam divnu mentorku i osobu koja je zlatni standard kvaliteta u biznisu. Jedan od prvih saveta koji sam dobio od nje jeste „Ne postoji nije važno. Sve se računa, uvek. Zato maksimalno težite da radite samo prave stvari i ne gubite vreme i fokus.“

Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinansirala opština Vlasotince. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.