Iz Španije su stigle prve reproduktivne ćelije uvezene o trošku države. Sanja Radojević Škodrić, direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje rekla je za RTS da je stiglo šest paketa jajnih ćelija za šest žena, četiri žene će obaviti proces vantelesne oplodnje u Ginekološko-akušerskoj klinici KCS, a dve u Narodnom frontu.

Postupci vantelesne oplodnje biće obavljeni u dve klinike u Beogradu – u Klinici za ginekologiju u Višegradskoj i u Narodnom frontu.

Podsetimo, od 10. decembra počelo je prijavljivanje i preko portala E-uprave, za sve one koji ispunjavaju neophodne kriterijume, a žele da budu roditelji.

Direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škodrić rekla je, gostujući u Dnenviku RTS-a, da od momenta kada je uvedena mogućnost uvoza reproduktivnog materijala, bilo jajnih ćelija, spermatozoida ili embriona iz inostranstva, ovo je prva isporuka – stiglo je šest paketa jajnih ćelija za šest žena, 4 žene će obaviti proces vantelesne oplodnje u Ginekološko-akušerskoj klinici KCS i dve u Narodnom frontu, to je njihov izbor.

Ovo je značajno, kako dalje ističe, jer je prvi put ozakonjeno u Srbiji, bez obzira da li se radi o trošku države, kao što je sada slučaj, ili kada plaćaju.

Do sada nije postojala mogućnost uvoza reproduktivnog materijala i obavljanja procesa vantelesne oplodnje sa tim materijalom u Srbiji.

„Imamo našu banku koja postoji 3,5 godine, ali rezultat je gotovo nikakav, imali smo samo pet muških donora i nijednu jajnu ćeliju. I sve druge zemlje koje imaju svoje razvijene banke uvoze materijal jer nemaju materijal onakav kakav im je potreban“, ukazala je Radojević  Škodrić.

Navela je primer da Danska uvozi jajane ćelije, Španija uvozi spermatozoide, a Grčka takođe uvozi materijal.

Ugovori sa Češkom, Danskom, Španijom 

„Od juče imamo četiri banke, poptisali smo ugovor sa Češkom, sa dve banke iz Danske i sa jednom iz Španije. Do juče su postojale tri, ali je i Češka juče potpisala“, kaže ona.

Parovi i singl žene mogu da biraju iz koje banke će da uzmu reproduktivni materijal, mogu da biraju neke od karakteristika.

Ne dozvoljavaju sve banke da se biraju sve karakteristike, najčešće se bira starost, visina, boja kose, očiju.

„Mogu da biraju kliniku u kojoj će se raditi proces vantelesne oplodnje. Do sada je država sklopila ugovor sa 7 državnih i 15 privatnih i to je novina, do ove godine imali smo 13 privatnih klinika, zaista je lepo što imamo sve veći broj privatnih klinika“, napomenula je Rdojević Škodrić.

Koji su kriterijumi

Prema njenim rečima, pravo na uvoz reproduktivnog materijala o trošku države imaju sve osobe starosti do 45 godina ukoliko nemaju decu, ili nemaju u postojećoj zajednici decu, takođe imaju pravo i singl žene – žene bez partnera koje nemaju decu.

Prijavljivanje se obavlja od 10. decembra preko portala e-uprave, pri svakom postupku dobijate obaveštenja – od zakazivanja pregleda do zakazivanja termina u klinici u kojoj će da se obavlja proces vantelesne oplodnje.

Pre zakazivanja termina potrebno je da se prikupi dokumentacija, kao što su brisevi, hormonski status, ultrazvučni pregledi, sve te informacije žene dobijaju od ginekologa, a muškarci od izabranog lekara.

Kaže da je prijavljeno do sada 500 parova, od toga oko 10 posto su singl žene.

„Država će finansirati sve koji ispunjavaju kriterijume, kada smo uveli u decembru prošle godine ovo pravo u startu je izdvojeno za 1.500 parova oko milijardu dinara, ali ograničenja nema, dobićemo dodatna sredstva ako bude preko ovog broja“, rekla je Radojević Škodrić.

Neograničen broj pokušaja za prvo dete 

Sanja Radojević Škodrić kaže da su prošle godine proširili starosnu granicu sa 43 godine na 45, uveli  neograničen broj pokušaja za prvo dete, pravo za drugo dete bez obzira da li parovi imaju prvo dete putem vantelesne oplodnje ili ne, da mogu o trošku države da se porijave, ako ispunjavaju druge kriterijume.

„Ako muškarci imaju dijagnozu azusspermije – ti parovi imaju pravo o trošku države, uveli smo veliki broj pokušaja za drugo dete, pet pokušaja i neoigraničen broj zamrzavanja reproduktivnog materijala kako za prvo tako i za drugo dete“, objansila je ona.

„Po ovim pravima smo pored Izraela jedina zemlja na svetu koja ima ovoliki obim prava, sve u skladu sa prioritetom države za porast nataliteta“, kaže Sanja Radojević Škodrić.

Borba protiv raka grlića materice

Navodi da novo pravo kreće od februara, radi se o kompleksnoj situaciji, na izradi kritertijuma struka je radila godinu dana: osobe obolele od malignih bolesti moći će o trošku države da zamrznu svoj materijal i da nekon lečenja pokušaju da se ostvare kao roditelji.

„Ovo pravo će imati sve žene obolele od malignih bolesti do 40 godina, a muškarci do 50 godina koji nemaju metastatsku bolest a indikoivano im je da prime hemioterapiju, uslov je da nemaju decu u postojećoj zajednici ili nemaju decu i uslov je da se prijave“, istakla je ona.

Napominje da često građani krenu u proceduru, a Fondu se jave kasno za refundiranje.

U proceduri je potrebno da dobiju mišljenje lekara, onkologa ili hematologa, potebno je i mišljenje konzilijuma koji procenjuje rizik i da proceni vreme koje imaju do dobijanja terapije jer u tom periodu treba da zamrznu svoj materijal, objasnila je Radojević Škodrić.

Sa ova dva mišljenja javljaju se komisiji da dobiju saglasnost.

Sve je više mladih koji boluju od raznih malignih bolesti, ovo pravo im omogućava da nakon terapije postanu roditelji, zaključila je Sanja Radojević Škodrić.