Svaki izbori imaju svoje pobednike i gubitnike. Čujemo da se upućuju čestitke onima koji su pobedili. Oni koji su nezadovoljni, počinju sa novim izborima odmah, bez sekunde odlaganja. Ali, koje pobedio? Ko je izgubio?

Srbija je parlamentarna demokratija. Znači svi građani sa pravom glasa mogu da biraju ko će ih predstavljati u naredne četiri godine. Imate li 18 godina i državljanstvo Srbije, onda imate pravo glasa. Izbori za Skupštinu su osnov demokratije.

Ovo onda znači da se izborima trebamo posvetiti temeljno i odgovorno, na pravedan način.

Ako od ove obaveze svesno i namerno odstupimo, nemojmo da se nikome žalimo, tako što kažemo da ovde nema demokratije. Besni gubitnici, što smatraju da su izbori samo šala, sami se javljaju i kažu: previše je bilo zabune, u pitanju je cirkus i režirana predstava. Pojavljuju su tekstovi romantičnih egoista, isuviše prefinjenih da bi bili političari, koji pišu: hajde da definišemo stvari potpuno precizno, sve je bila laž, sve je farsa, ovo nije naša sudbina! Pazite! Ne postoji ništa vrednije od iskrenosti. Mutna voda nadire, padnete li u najveću poplavu do sada viđenu, biće to samo vaša greška, udavićete se u beskrajnom moru istorije.

U toku izbora zajedničke teme su bile:sloboda i vernost. Ideje su morale proglašavati svoje poreklo. U času zatvaranja biračkih mesta svi se daju u potragu za novim prijateljima, dok istovremeno  proveravaju ili izdaju stare. Od tog momenta, politika zaboravlja na ljude, iključivo se bavi majušnim delom građana.

Kao mala pokvašena deca, sa pištoljima na vodu u rukama, prilaze stolu prepunom torti i kolača. Ližu čokoladne prelive, prljaju se raznobojnim sokovima. Prsti postaju lepljivi, nekima ruke zamazane do lakata. Na neko vreme ostavljaju svađe i nepristojne govore, na sukobe zaborave. Sve, pa i sopstvena lica na kantar stavljaju. Određuju se cene kožnih fotelja. Niko više ne gleda šta dobija a šta gubi. Otrov partijskih interesa ubacije se direktno u arterije društvenih institucija, drobe se distance između dobrog i lošeg.U toku je igra za moć. Čekaju se kuriri da donesu vesti o onome o čemu je odlučeno na izvesnom dalekom i hladnom mestu. Tek će se onda, na jasan i razgovetan način razglasiti planovi.

Šta se desilo sa glasačima? Oni su bili prisutni samo dok se nije ispunila forma. Rezultati izbora su saopštavani sa budističkim mirom. Nema razloga za brigu. Do narednih izbora, ljudi će sve zaboraviti. Kakve će veze imati buduća politička konstrukcija sa postignutim rezultatima? Ko zna. Možda će samo biti čvrst dokaz prezira prema   biračima.

Partijski simboli, zastave, parole, sve je to bilo pažljivo čuvano još od proteklih  izbora, na suvim i tamnim mestima, bez prašine. U najkraćem. Svi su želeli lepše gradove, politika će biti vođena od strane naroda, a oni će da nas slušaju i izvršavaju. Biće tu zbog nas zaista, pa  oni su naši ljudi. Dosta sa zasmejavanjem naroda, – kaže  cinik.Ipak, bile bi to dobre parole za mnoge partije. U tome je razlog ovako male izlaznosti na izbore. Možda sledeći izbori uopšte i ne budu potrebni, i možda su u pravu oni koji bi da  glasanje proglase zakonskom obavezom. Sve je više mišljenja da je pravac u kome se krećemo i koji se ne sme imenovati, vrlo opasan i samo ogrnut demokratskim pokrovom.

Demokratija, ako je istinska, ne bi trebala da deli društvo, nego da ostvari jedinstvo koje će nas voditi u naredne četiri godine. Ako je naprotiv uska i postoji samo za odabrane, samo je karikatura.Neki maleni su zbog postignutih rezultata beskrajno radosni. Ti neprijatelji izdaje, u svetu  smrtno ozbiljnih pogleda, takvi kavi su, ne znaju da su unapred prodati, hoće da drže svoju reč, hoće da ispune svoja obećanja, da se bore i grebu, da pravda zavlada. Misle da nemaju šta da izgube, traže gužvu. Do ušiju im je došla poslovica: buva, ako je u krznu medveda, može baciti životinju u očaj.