Imaju latinske nazive, a imaju i narodne. Ako se po imenu sudi, jasno je da čoveku samonikle biljke nisu bile uvek mile, pa ih je krstio: žestika, oštrica, ognjac, bljuzak, smrduša, grešnica, zlonik, žuta trtica, vodopija, gluvara, odvraćenica, urok, babina žila, žuta udovica, krpiguz…

Ipak, mora se priznati da su divlji ljiljan, barska perunika, bela rada, zvončić i zvezdan – jednostavno lepi, dok su kantarion, žuti noćurak, bokvica, žalfija , kopriva, bosiljak i majčina dušica – poznato lekovite biljke.

Nepoželjne samonikle biljke u gradskim sredinama (korov, u koji spada posebno u poslednje vreme ozloglašena ambrozija), posledica su urbanizacije.

Inače, kao i skoro svakog leta, u toku je hajka na ambroziju, kroz brojne planove na lokalu o njenom iskorenjivanju.

Ta biljka stigla je na naše prostore na nekom od brodova iz Amerike, i iskoristila svoju priliku na asfaltu naših gradova.

Podaci Agencije za zaštitu životne sredine pokazuju trenutne visoke koncentracije alergenog polena ambrozije u većini mesta u našoj zemlji, uz najavu da će i naredne nedelje stanje biti nepromenjeno.

Na sajtovima zvaničnih domaćih institucija navodi se da je ambrozija najopasnija alergena biljka na svetu i da je njen polen uzročnik 50 do 60 odsto svih polenskih alergija. Niče od sredine aprila, a počinje da cveta od sredine jula pa do prvih jesenjih mrazeva, sa najvećom produkcijom polena u avgustu i septembru. Znakovi alergije su kijanje, svrab u nosu i grlu, vodeni iscedak iz nosa, pečenje u očima, suzenje očiju i konjunktivitis, otok očnih kapaka, otežano disanje i upala disajnih puteva

Kod najosetljivijih osoba osam do 20 polenovih zrna u jednom kubnom metru vazduha može da izazove jake reakcije, a samo jedna biljka ambrozije produkuje jednu do osam milijardi polenovih zrna.

Za odbranu se preporučuju naravno lekovi, potom da se ne izlazi iz kuće „bez preke potrebe“, strpljivost do jakih pljuskova koji će isprati polenova zrna…

A ima li se šta reći u odbranu ambrozije? Izvinjavam se svima koji imaju dosadnu kijavicu ovih dana, vodnjikave oči i crven nos, ali – ima!

Prema podacima novijih istraživanja i to sa domaćih terena, ambrozija se može koristiti za uklanjanje teških metala iz zagađenog tla (fitoremedijacija). Posebno se može primeniti u čišćenju kontaminiranog zemljišta, zato što dokazano apsorbuje cink u velikim količinama.

Ambrozija se, kao vrsta akumulatora, može primeniti i u fitostabilizaciji zemljišta kontaminiranog olovom, kadmijumom i arsenom. Takođe, stručnjaci navode da su poželjna dalja ispitivanja ambrozije u smislu njenog potencijala kao biomase.

Za sve alergične podatak: „Preporučuje seča biljke dva puta godišnje na visini od 10 cm od 147 zemlje, kada biljka dostigne visinu od 15 cm zbog smanjenja produkcije semena i polena“. [Simard J.M., Benoit D.L.,2011.].

S druge strane, ova biljka, koja kod brojnih ljudi izaziva nelagodna stanja i poremećaje, može se koristiti u lekovite svrhe.

Ambrozija je davno primenjivana kod Indijanaca koji su njeno ulje primenjivali kao antibiotik, a listove za lečenje rana i zaustavljanje krvarenja.

Ali i moderna farmaceutska industrija u ambroziji vidi potencijal u njenom antiparazitskom svojstvu. Ako se uzme u obzir mogućnost izolovanja lekovitih supstanci, ova nepoželjna vrsta postaje vredan prirodni resurs.

Jedno novije istraživanje o lekovitim svojstvima korovskih biljaka navodi da se iz ambrozije može izolovati kumanin i kordilin – materije koje dokazano ubijaju parazite, posebno one koji izazivaju tropske bolesti.

Ambrozija se tako, sve češće pominje kao rešenje za lajšmaniozu – parazitsku infekciju kože, koja ne pogađa samo ljude već i životinje.

Ambrozija se ispituje i u svojstvu potencijalnog leka za Gošeovu bolest. Ta bolest jeste genetički uslovljena, i uslovljava nagomilavanje masti u organizmu. Ipak, ispravnom terapijom, simptomi se mogu skoro potpuno povući.

Dakle, nazdravlje, još malo pa će jesenje kiše…