Istraživanje Između megafona i tišine: žene u borbi za promene beleži iskustva, izazove i otpore žena koje učestvuju u protestima širom Srbije tokom 2024/25. godine.Protesti su pokazali da žene u Srbiji, kroz sopstveno delovanje i solidarnost u prvim redovima društvenih promena.
Kao najčešće motivacije za učešće na protestima žene navode osećaj odgovornosti prema deci i mladima, nezadovoljstvo postojećim stanjem u državi, borbu protiv korupcije, osećaj pravde i pravičnosti, solidarnost, ali i aktivno učešće donelo je i osećaj emancipacije i pomeranja granica.
U donošenju odluka žene često povuku više. Retko nas osporavaju, ali i kad se to desi, uvek se nađe kolega koji stane uz nas.
Iako nisu uvek formalne liderke, žene dominiraju u logistici, komunikaciji i mobilizaciji. Pokazale su moć koja nije institucionalizovana, ali jeste uticajna i vidljiva.
Analiza iskustava učesnica pokazuje da solidarnost među ženama na protestima funkcioniše kao mreža političkei emotivne podrške.Ogleda se u neformalnim oblicima podrške, kao što su ohrabrivanje, razmena poruka podrške,nova prijateljstva, međusobna zaštita od mogućih verbalnih ili fizičkih napada, ali i kao solidarnost kroz zajednički rad(od redarske službe i pružanja prve pomoći, preko nabavke hrane i higijenskih sredstava, do simboličnih gestova međusobnog poštovanja). Učesnice istraživanja posebno ističu važnost međuverske solidarnosti i podrške.Gestovi podrške su važni i za bezbednost žena na protestima.
Kad vidim da je neka devojka sama, uvek je pitam da li je sve u redu i da li hoće da ide s nama.
Stavovi i osećaj bezbednosti na protestima su podeljeni u našim nalazima i kreću se od pozitivnih iskustava i razgranate mreže podrške do veoma negativnih iskustava i osećaja straha, posebno u večernjim satima. Međutim, brojne učesnice više strahuju od policije nego od drugih učesnika protesta, posebno kada su prisutni specijalci ili kordoni, što doživljavaju kao podsetnik da može biti incidenata.
Ne osećam se bezbedno pored policije, jer znam da nisu tu zbog nas, nego da nas kontrolišu.
Kada vidim kordone, adrenalin mi skoči. Nikad ne znaš da li će krenuti da nas guraju.
Pored iskustava nasilja koje su doživele naše sagovornice, zabeležile smo i 48 incidenata i situacija nasilja prema 71 ženi (od novembra 2024. do septembra 2025. godine). Čak 73% žena pretrpelo je lakše ili teže fizičke povrede od drugih osoba ili usled upotrebe prekomerne sile tokom privođenja. U najvećem broju slučajeva, žene su doživele više oblika nasilja istovremeno– fizičko, seksualno, psihološko, digitalno nasilje. Dodatno zabrinjava što su mnoge žene, nakon nanetih povreda, javnog svedočenja o napadimai izostanka reakcije institucija, bile izložene i dugotrajnom digitalnom nasilju.
|
Nepostupanje i tišina svih institucija zaduženih za zaštitu žena od rodno zasnovanog nasilja nije propust već obrazac. Rodno zasnovano nasilje prema ženama koje učestvuju na protestima je na taj način normalizovano u najvažnijim institucijama sistema u našoj zemlji. Od nedostatka razvrstanih podataka, nepostojanja sistema beleženja situacija nasilja prema ženama, nedostatka bilo kakve javne reakcije i osude, do neadekvatnog postupanja kao što je pomilovanja nasilnika.
Zabeležile smo situacije prebijanja, udaraca pesnicom, naletanja automobilom, davljenja, napada nožem i drugim oruđem, odgurivanja, verbalnih pretnji i uvreda od drugih građana ili huligana. Kada je u pitanju postupanje policije, zabeležile smo udarce pendrekom, povlačenje i bacanje na zemlju, pretnje seksualnim nasiljem i silovanjem, upućivanje seksističkih komentara, vređanje, pretres do gole kože. Pretresi, nelegalno i invazivno skidanje žena nakon privođenja na protestima koriste se kao tehnika zastrašivanja i ponižavanja žena, zato što svako skidanje žene izaziva strah od seksualnog nasilja i prouzrokuje osećaj stida i poniženja, o čemu su žene i svedočile. Zabeleženi su i seksistički komentari u medijima i na društvenim mrežama, nedozvoljeno deljenje intimnih snimaka i fotografija, otkrivanje privatnih informacija, vređanje, pretnje smrću. Nasilje prema ženama se koristi za ugrožavanje bezbednosti ali i vid političkog pritiska, pokušaja diskreditacije i zastrašivanja.
|
Učešće na protestima duboko je izmenilo svakodnevicuučesnica, od reorganizacije dnevnih rutina, veće logistike, do odustajanja od uobičajenih slobodnih aktivnosti, kao što suodlasci na trening i druge društvene aktivnosti, ali i značajnu reorganizaciju kućnog budžeta s obzirom da se deo finansija usmerava na donacije i druge vrste podrške. Mnogima je slobodno vreme postalo sinonim za učešće na zborovima i blokadama.
Uticalo je sve ovo na moj svakodnevni život, nemam više rutinu, kao na primer vežba, odlazak u pozorište, stavljeno je na stranu. Ne stižem sve.
Protesti su istovremenoizvor snage i iscrpljenosti. Mnoge učesnice opisuju emocionalni intenzitet, smenu tuge i besa, ali i osećaj zajedništva i solidarnosti.
Plačem veoma često kada osetim nemoć. Ali sam jača nego ikada.
Iako svedočimo velikoj otpornosti žena tokom protesta, treba napomenuti da njihova otpornost ima i granice.Bez sistemske podrške, ženski aktivizam postaje borba za opstanak, što ne treba posmatrati kao znak slabosti, već upozorenje društvu.Naš zajednički zadatak je da ovaj visok nivo učešća, posvećenosti i svakodnevnog angažovanja ne bude zapostavljen u kreiranju političke realnosti.
Uprkos neizvesnostima, napadima, otkazima (ili pretnjama otkazom), većina učesnica ne razmišlja o povlačenju. Spremnost na nastavak protesta povezana je sa osećajem lične i kolektivne odgovornosti, kao i uverenjem da je istrajnost jedini put ka mogućim promenama.
Prvi put se priča o heroinama, da devojke vode proteste, plenume, da su angažovanije i tako… Ne bih volela da se to zaboravi kad se bude računalo na njih u različitim društvenim ulogama, jednog dana.
Mlade žene i studentkinje su nositeljke promene koje treba zadržati u političkim procesima.
|
Opis metodologije i tema istraživanja
U eksplorativnom istraživanju učestvovalo je 170 žena iz Novog Sada, Beograda, Pančeva, Vršca, Leskovca, Kraljeva, Niša, Novog Pazara, kroz dubinske intervjue, fokus grupne diskusije i upitnik sa studentkinje. Najmlađe učesnice u istraživanju su imale 16, a najstarije preko 70 godina. Učesnice su bile srednjoškolke, studentkinje, prosvetne radnice, novinarke, političarke, aktivistkinje, profesorke na fakultetima, pravnice, sociološkinje, medicinske radnice, nezaposlene žene, penzionerke i dr. Osim pregleda političkog i društvenog konteksta, istraživanje je podeljeno u oblasti motivacije i učešća žena, solidarnosti, bezbednosti i iskustava nasilja na protestima, medijske reprezentacije žena koje učestvuju u protestima, političke vidljivosti i zahteva, uticaj protesta na svakodnevni život.
Pokrenule smo bazu incidenata i situacija nasilja prema ženama tokom protesta, koja sadrži informacije o vrsti napada, mesta, broju povređenih žena, opisa situacije, povreda, institucionalnog ishoda. Prikupljanje ovih podataka je kontinuiran proces i nastavićemo ga i nakon objavljivanja rezultata istraživanja. Pored toga, tražile smo podatke od Ministarstva unutrašnjih poslova i drugih organizacija i medija koji prikupljaju podatke o protestima (Crta, CINS, Arhiv javnih skupova).
|
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
