Svaka blokada puta – krivično delo sa zaprećenom kaznom do godinu dana zatvora. Tako vlast zamišlja izmene i dopune Krivičnog zakonika Srbije. Da režim ovim opasnim predlogom izmene Krivičnog zakonika pokušava da kriminalizuje proteste upozoravaju Građanske inicijative, a advokat Jovan Rajić za Nova.rs ističe da je evidentno da vlast pokušava da učini sve kako bi se protesti ugušili.

Nacrt izmena i dopuna Krivičnog zakonika, o kojem javna rasprava traje do 1. oktobra, a koji će se menjati šesti put od 2012. godine, predviđa i izmenu člana 290 koji je do sada predviđao krivičnu odgovornost ukoliko se “postavljanjem prepreka na saobraćajnicama, zaustavljanjem prevoznog sredstva u železničkom saobraćaju protivno propisima ugrozi javni saobraćaj” tako da “dovede u opasnost život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima”.

Predloženim izmenama briše se taj uslov i uvodi kazna zatvora do godinu dana za svakoga ko ‘postavlja prepreke na saobraćajnicama i zaustavlja prevozna sredstva u saobraćaju protivno propisima’.

„To znači da će svaka protestna blokada bilo koje ulice moći da se tretira kao krivično delo – čak i kada ne postoji nikakva stvarna opasnost“, upozorile su Građanske inicijative.

Stručna javnost ove predložene izmene ocenjuje kao još jedan način da se seje strah od hapšenja.

Advokat Jovan Rajić smatra da je u pitanju oproban recept ove vlasti, da ovakvu vest pusti u vidu probnog balona, kako bi se videla reakcija domaće javnosti, ali i međunarodne zajednice.

„Ako se napravi dovoljno veliki pritisak, Aleksandar Vučić će da izađe za tri dana i kaže da mu tako nešto nije ni palo na pamat. Evidentno je svakako da vlast pokušava da učini sve kako bi se protesti ugušili i kako bi pronašli efikasan način u borbi protiv onih koji protestuju, pošto je činjenica da im do sada to nije pošlo za rukom“, kaže sagovornik Nove i dodaje da je, ipak, jedna stvar sigurna.

„Što je represija veća, raste i nezadovoljstvo naroda, pa tako ni ovakve mere ne bi mogle da ugase ovaj bunt. Alternativa je da Aleksandar Vučić do ekstremnih granica zaoštri represiju i da uradi ono što je učinjeno u Gruziji i Belorusiji kada je u pitanju hapšenje demonstranata, ali nisam siguran da je spreman na taj korak, jer bi to definitivno značilo prekid svake saradnje sa Evropskom unijom i svrstavanje u red otvorenih diktatura“, smatra Rajić.

Kada se Vučić prvi put uplašio od blokada važnih saobraćajnica

Inače, prve blokade ključnih saobraćajnica i raskrsnica ogranizovao je lider pokreta Kreni-promeni, Savo Manojlović, krajem 2021. godine, i to zbog izmene Zakona o referendumu i Zakona o eksproprijaciji.

Naime, blokada ključnih raskrsnica i saobraćajnica spada u najradikalnije taktike vaninstitucionalne političke borbe, a u subotu, 27. novembra 2021. godine, nekoliko ekoloških pokreta je uz pomoć građana uprkos zabrani MUP-a, uspelo da sinhronizovano blokira važne saobraćajnice i mostove širom Srbije, a već naredne subote, 4. decembra, Srbija je – stala.

Samo četiri dana kasnije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je Narodnoj skupštioni vratio Zakon o eksproprijaciji zbog „sumanuto kratkih rokova“. Kazao je da se ne može reći da je taj zakon protivustavan, ali je istakao da mu Zakon o predsedniku daje mogućnost da Skupštini vrati neki propis ukoliko smatra da ne uređuje neku oblast na odgovarajući način.

Vučić je tada naveo i da je potpisao izmene Zakona o referendumu, jer one nisu protivustavne, ali i da je zamolio Vladu Republike Srbije da Skupštini predloži izmene tog zakona, kako bi se ispunili zahtevi građana koji su prethodnih nedelja protestovali.

Građanska inicijativa: Reč je o opasnom presedanu

Prema organizaciji Garađanska inicijativa, planirane izmene Krivičnog zakonika predstavljaju ozbiljan i opasan presedan, jer kako navode, vlast stvara pravni osnov za obračun sa studentima i građanima koji već gotovo godinu dana mirno protestuju, a čije su blokade postale simbol borbe za odgovornost i pravdu nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu kada je živote izgubilo 16 ljudi.

„Umesto da država štiti pravo na mirno okupljanje, ona zakonom šalje poruku da je nasilje nad učesnicima blokada opravdano. To je suština ove izmene Krivičnog zakonika: represija umesto odgovornosti, strah umesto pravde“, navodi ova organizacija u saopštenju.

Građanske inicijative ukazuju da kriminalizacija blokada nije samo politička odmazda, već i grubo kršenje Ustava Republike Srbije, koji u članu 54 garantuje slobodu okupljanja, kao i Evropske konvencije o ljudskim pravima, čiji član 11 štiti pravo na mirno okupljanje

Građanske inicijative traže od Ministarstva pravde da povuče predlog izmena, jer navode, Srbija ne sme da postane zemlja u kojoj je zakonom zabranjeno pravo na protest.

„Građani koji mirno protestuju i traže pravdu nisu kriminalci – kriminalno je koristiti zakone da bi se ugušio glas naroda“, ističu iz ove organizacije.

Režimske perjanice „podgrevale“ ovakav način izmene Krivičnog zakonika

Inače, vlast ovu opasnu izmenu „podgreva“ već neko  vreme, pa je tako nedavno advokat i poslanik Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović predložio da se blokiranje puteva uvede kao posebno krivično delo. Đukanović je naveo da bi rado državi predložio izmene Krivičnog zakonika i uveo kao ozbiljno krivično delo pokušaj blokiranja autoputeva i magistralnih puteva, pruga, aerodroma, luka, i to sve sa kaznama u rasponu od šest meseci do pet godina zatvora uz, kako je rekao, prilično izdašnu novčanu kaznu koju bi okrivljeni morao da plati.

Direktor Arhiva Vojvodine Nebojša Kuzmanović nedavno je gostujući na TV Informer predložio ukidanje pešačkih prelaza da bi se olakšalo kažnjavanje građana koji blokiraju saobraćaj.

Izmene ovog zakona predviđaju nova krivična dela, brisanje nekih postojećih, pooštravanje kazni (kao što je uvođenje doživotne kazne zatvora za još neka krivična dela za koja trenutnim Zakonikom nije propisana), zaštita prosvetara i medicinara posebnim krivičnim delima, kao i mnoštvo manjih izmena od kojih neke spadaju u izmene „kozmetičke prirode“.

Podsetimo, veliku osudu javnosti izazvalo je i krivično delo obljuba bez pristanka, za koji je zaprećena blaža kazna zatvora od tri do dvanaest godina, i to je novi član u predlogu izmena i dopuna Krivičnog zakonika Srbije koje je Ministarstvo pravde stavilo na javnu raspravu. Kako je Nova.rs već pisala, iako je slučajeva nasilja nad ženama proteklih godina sve više, čini se da se novom izmenom ono dodatno relativizuje.