LESKOVAC – Goran Stojanović (27) iz vlasotinačkog sela Kukavica ostao je bez svih pet prstiju na levoj ruci, ali ga to nije omelo da se vrati svojoj najvećoj ljubavi – fudbalu.

– Kada sam video da mi je mašina iskidala prste, prvo sam pomislio na gol i loptu. Dešnjak sam, ali levom rukom bacam loptu. Trebalo je mnogo vežbe da naučim da koristim uporedo desnu nogu i desnu ruku – priča ovaj mladić i kaže da neće da gleda u prošlost, već u budućnost.

– Glava je na ramenima, tu su noge, obe ruke, tu je želja, tu je volja, u punoj sam fizičkoj i psihičkoj formi, dosta za život i uspeh – priča on.

Iz golmanske je porodice. Otac mu je 25 godina branio, on je od sedme godine na golu. Branio je u leskovačkoj Dubočici i u Pirotu, pa se vratio kući jer je dobio posao u firmi za proizvodnju plastičnih vreća. Radeći za mašinom, tu je i izgubio prste. Pakao je, kaže, nastao kada se vratio iz bolnice.

– Noćima nisam mogao da spavam zbog jakih bolova. Nestali su kada sam prvi put stao da branim gol svoga kluba Budućnosti iz Orašja, početkom avgusta.

Tih noći sam mislio i kako ću ovakav pred devojkama, kako će me gledati komšije, prijatelji. Danas se smejem tome. Podržali su me svi, a sa devojkama nemam problema, naprotiv – smeje se Goran.

Od Goranovog povratka među stative, njegova Budućnost popravila je rezultate u u regionalnoj ligi i nije izgubila sedam utakmica zaredom.

– Čini mi se da sada bolje branim nego ranije, više uživam u utakmicama, ali teže podnesem svaki primljeni gol – kaže Goran.

Izvor:BLIC