U više od 80 odsto slučajeva kovid 19 prolazi asimptomatski ili s blagim, ali u 20 odsto dijagnostikuje se teža klinička slika praćena, koja u pet procenata slučajeva zahvata bolničko lečenje. Upravo o težim formama bolesti i komplikacijama koje nastaju tokom kovida i nakon njega, kao što je tromb, piše profesor Radmilo Janković, zamenik direktora Univerzitetskog kliničkog centra Niš i direktor Klinike za anesteziju i reanimaciju u Nišu.

Janković objašnjava i zašto je tromb koji nastaje nakon kovida ozbiljniji od drugih krvnih ugrušaka, kaže za Ženu.rs

„U moru informacija i dezinformacija na društvenim mrežama i blogovima, ljudi međusobno razmenjuju iskustva i jedni druge ‘savetuju’ u lečenju kovida 19 iako za većinu tih saveta nema naučnog utemeljenja a pritom ne konsultuju lekare.

Tu bih istakao na primer samoinicijativnu primenu antibiotika iako je kovid 19 bolest izazvana virusom. Antibiotici ne leče virusne infekcije nego bakterijske. Primena antibiotika kod dokazano virusnih infekcija može da izazvati i štetne efekte razvijanjem otpornosti na antibiotike. I po važećem terapijskom protokolu se naročito demotiviše neracionalna primena antibiotika u leljenju Kovid 19 u odsustvu laboratorijskih pokazatenja bakterijske superinfekcije. Dodatna, bakterijska infekcija najčešće nastaje u kolabiranim, zgrušanim delovima plućima. Znaci za bakterijsku superinfekciju kao koji predstavljaju razlog za uvođenje antibiotika su povećanje broja leukocita, i prisustvo visokih nivoa određenih biohemijskih markera, poput C reaktivnog proteina (CRP) i Prokalcitonina i to u vrednostima koje ukazuju na bakterijsku infekciju. Antibiotike nikad ne treba uzimati bez saveta lekar jer prouzrokovači infekcije najčešće bakterije koje nastanjuju prirodno respiratorni trakt“, govori za Žena.rs.

On kaže da različiti antibiotic pokazuju različitu efikasnost protiv različitih bakterija i da je njihova identifikacija mikrobiološkom analizom neophodna.

„Različiti antibiotici pokazuju različitu efikasnost protiv različitih bakterija te je njihova identifikacija mikrobiološkom analizom neophodna. Praksa je pokazala da ljudi na svoju ruku uzimaju i velike količine vitamina za koje takođe ne postoji dovoljno jakih naučnih dokaza da mogu da budu benefitni i uticati na tok bolesti, pa je u poslednjoj verziji protokola određeno da se ukine preporuka da se prepisuju velike količine vitamina koje dovode do svojevrsne polipragmazije. Ljudi samoinicijativno uzimaju skupe suplemente koji praktično nemaju ili imaju vrlo malo efekta.

Kod teških formi bolesti osnovni deo terapije je primena inhibitora protonske pumpe naročito ako se primaju kortikosteroidi koji mogu da oslabe zaštitni sloj želudačne sluzokože i dovesti do gastrointestinalnog krvarenja. Zaraženi pacijenti često su skloni da na svoju ruku započnu terapiju niskomolekularnim heparinom ili aspirina sa nadom da će sprečiti stvaranje potencijalno fatalnih tromboza, a skloni su i da na svoju ruku određuju vrednosti D dimera koji bi bio vodič za doziranje takve terapiju. Ističem da čak i terapija aspirinom, pogotovo u visokim dozama, može da potencira efekat krvarenja i zato se nikad ne sme uzimati na svoju ruku. To je naročito napomenuto u poslednjoj verziji protokola lečenja“