Zamenik direktora Univerzitetskog kliničkog centra Niš i direktor Klinike za anesteziju i reanimaciju u Nišu Radmilo Janković kaže da  više od 80 odsto slučajeva kovid 19 prolazi asimptomatski ili s blagim simptomima, ali u 20 odsto dijagnostikuje se teža klinička slika praćena upalom pluća, koja u pet procenata slučajeva zahvata bolničko lečenje. On, takođe, kaže da tromb koji nastaje kao posledica kovida, ozbiljniji je od drugih krvnih ugrušaka.

„Najozbiljniji razlog nastanka najtežih formi bolesti je imunološki uzrokovano prokoagulatno stanje, gde upravo imunološkim mehanizmima i oštećenjem malih krvnih sudova dolazi do stvaranja tromba, koji je sasvim drugačiji od trombova koji se mogu videti u fiziološkim uslovima. Gledajući specifični monitoring koagulacije, poput rotacione tromboelestografije, može se videti da je jačina krvnog ugruška kod obolelih od kovida 19 je izuzetna, dok je istovremeno količina fibrinogena koja obuhvata trombocite mnogo veća. Istovremeno krvni ugrušci stvoreni tokom kovid 19 infekcije mnogo su manje podložni prirodnoj razgradnji, pa smanjena fibrinoliza dodatno potencira trombogeni efekat“, piše  Janković, a prenosi Blic žena.

On objašnjava i zašto je tromb koji nastaje nakon kovida ozbiljni od drugih krvnih ugrušaka.

„Tromboembolijske komplikacije najčešći su neposredni uzročnik smrtnog ishoda i dovode do moždanog i srčanog udara, infarkta creva i plućne tromboembolije. Svi hospitalizovani pacijenti dobijaju preventivno lekove koji sprečavaju ili smanjuju potencijal zgrušavanja krvi poput niskomolekularnih heparina, vitamin K antagonista ili direktnih antikoagulanasa ali nipošto ih pacijenti ne smeju da uzimaju na svoju ruku, pogotovo što prekomerna doza ovih lekova može dovesti do potenciranja krvarenja“, navodi on.