Koliko je vazduh zaista zagađen i opasan po zdravlje ljudi? Da li je potrebno i koje mere preduzeti? Ima li razloga za brigu? Neke su od tema o kojima se govorilo na današnjem Gradskom forumu „Kako izgleda vazduh u Nišu?“ koji je održan u Media i reform centru.

Amelija Đorđević, profesorka Fakulteta zaštite na radu u Nišu, istakla je da ovo nije problem koji se javio ove godine, već je zagađenje vazduha u Nišu nešto što traje skoro desetak godina unazad. Od 2010. do danas, ističe ona, Niš je najčešće svrstavan u gradove sa kvalitetom vazduha treće kategorije (najniže).

„Potrebno je napraviti jedan katastar zagađivača, kako bismo sa sigurnošću i pouzdano znali šta najviše doprinosi ovakvom vazduhu u Nišu“, rekla je Đorđević.

Ona je dodala da je bitno uključiti stručnjake i jasno odredili gde će se postavljati merne stanice i koje čestice meriti kako bi se dobili najpouzdaniji rezultati.

Goran Janković, pulmolog, rekao je da konstantno izlaganje zagađenom vazduhu može dovesti do raznih hroničnih respiratornih bolesti.

„Nije toliki problem ako je vazduh zagađen samo zimi. Ali on je zagađen čitave godine. Dodatje tome cigarete, koje svaki treći muštakac i svaka treća žena u Srbiji konzumira, vrlo često i radno okruženje, genetsku predispoziciju, sve to može biti okidač da se kod osobe, čak u najboljim godinama života, javi neka hronična bolest disajnih puteva“, poručio je Janković.

Da rešenje postoji, saglasni su bili svi učesnici Gradskog foruma.

Aktivista Miloš Bošković smatra, kao i profesorka Amelija Đorđević, da bi gasifikacija grada u mnogome doprinela poboljšanju kvaliteta vazduha u gradu.

„Jedno od rešenja je i ozelenjavanje i pošumljavanje gradskih površina uz urbanistički plan o tome“, rekla je Olivera Miloševć iz organizacije „Zeleni ključ“.

Podsetimo prema merenjima Agencije za zaštitu životne sredine, izolovane PM čestice protekle nedelje u Nišu su prelazile i 200 mikrograma po metru kubnom, dok je dozvoljena granica 50 mikrograma po metru kubnom.