Jelena Andrejević iz Medveđe jedna je od retkih žena među pčelarima u ovoj opštini, a sa 130 pčelinjih društava spada u red većih pčelara u Jablaničkom okrugu.

Vredna kao pčela – Jelena, pored toga što je mlada supruga i majka dvoje dece, ponosno vodi pčelinjak zajedno sa svojim suprugom Nikolom. Njihova priča o pčelarstvu nije samo priča o poslu, već i o ljubavi, porodici i zajedništvu.

U pčelarstvo je zakoračila pre pet godina, iako porodica njenog supruga ima tradiciju u ovom poslu već više od decenije.

Na početku, pčelarstvo joj nije bilo ni na pameti, ali ljubav prema pčelama, koju joj je usadio Nikola, potpuno je očarala. Danas, kaže, ne može zamisliti život bez njih.

„Pčelarstvom sam počela da se bavim pre nekih 5 godina, inače je moja porodica u pčelarstvu već nekih 15 godina. Svekar je krenuo da se bavi time, mi smo nastavili, a meni je ljubav prema pčelarstvu usadio suprug, nikad nisam ni sanjala pre toga da ću se baviti ali sada život bez pčela ne bih mogla da zamislim, tako da i jednog dana kad bih planirala negde da odem razmišljam o tome kako bih i pčele povela sa sobom“, priča Jelena za Jugmediu.

Svaka pčelinja zajednica za nju je posebna priča, a evidencija o svakoj od njih postala je deo njenog svakodnevnog života.

Iako je po struci diplomirani pravnik, Jelena sa Nikolom uspešno balansira između svojih profesionalnih obaveza i pčelarskog posla.

Njihov pčelinjak danas broji oko 130 društava, raspoređenih na tri lokacije.

Ovaj impresivan broj nije došao preko noći; krenuli su skromno sa tridesetak košnica i brzo su morali da nauče sve o pčelarstvu, uz pomoć iskusnih kolega.

Na pčelinjaku, objašnjava nema podela na muške i ženske poslove. Ona i Nikola rade zajedno, ravnopravno, dopunjujući jedno drugo.

„Uglavnom je velika podrška od strane muških pčelara zato što ne očekuju od žene da tako nešto radi, ali žene i treba da se bave pčelarstvom zato što je matica ženskog roda a ona je glavna u pčelinjoj zajednici“, ističe Jelena.

Kao majka, Jelena pokazuje da se uz dobru organizaciju može naći vreme za sve.

Pčelarstvo zahteva mnogo truda, ali ona veruje da ljubav prema onome što radi sve čini lakšim.

Njihov med, koji proizvode sa ljubavlju, postao je poznat u regionu, a potražnja za njim raste. Jelena i Nikola prodaju svoj med na lokalnom tržištu, kao i u Beogradu, a sve više turista dolazi u Sijarinsku Banju kako bi uživali u njihovim proizvodima.

Njihov cilj nije samo prodaja meda, već i edukacija ljudi o njegovoj važnosti.

„Mi proizvodimo bagremov, ali šumski i livadski smo objednili tako da to je jedan med koji smo nazvali šumski med koji ima i primese livade. Pčelarstvom ne može da se bavi osoba koja to ne voli, ukoliko ulaziš sa ciljem da zaradiš novac bolje i da ne počinješ“, smatra ona.

Njen suprug i timski igrač Nikola Andrejević priča nam da kada joj je prvi put saopštio da će se nastaviti da se bave pčelarstvom nije imala predstavu kakav je to posao i šta će tačno raditi jer „jednostavno u tom trenutku nemaš viziju šta to znači“.

„U trenutku kad sam ostao sam na pčelinjaku bila je neophodna nečija pomoć, prvom prilikom je krenula sa mnom na pčelinjak i jednostavno vremenom kako smo radili, bilo joj je interesantno jer je neopisiv osećaj kada dođete do prve tegle meda a da je to isključivo, naravno to je i pčelinja zasluga, ali ste vi pomogli da dođete do toga. Posle prodaje prve tegle vi shvatite da to možete i naravno mora se stalno usavršavati i ulagati jer da bi nešto dobio moraš i nešto da daš“, smatra on.

Nikola, koji je pre nekoliko godina izgubio oca, prisetio se tih teških trenutaka. Njegov otac bio je strastveni pčelar koji je Nikolu inspirisao da zavoli ovaj zanat.

„Moj otac je jako voleo pčelarstvo, a ja sam uz njega zavoleo. Kada je preminuo, ostalo je na meni i Jeleni da odlučimo – nastavljamo ili prekidamo“, rekao nam je Nikola.

Odluku su donele pčele na grobnom mestu njegovog oca. Zapravo, svoj prvi povratak na pčelinjak Nikola neće nikada zaboraviti.

„Imali smo jednu nesvakidašnju situaciju pogotovo za taj period godine jer meni je otac preminuo krajem jaunara a za nekih dvadesetak dana nakon toga, bio je sunčan dan i kako naši običaji nalažu, mi smo izašli do groblja, do grobnog mesta gde je sahranjen, tamo je bilo puno cveća i kad smo došli do grobnog mesta videli smo nešto što je, po meni u tom trenutku bilo čudno, da su pčele na zemlji gde je sahranjen bile u velikom broju. Znači, nisu napadale cveće i sokove, već su bile na zemlji, to mi je bio neki znak da probamo da budemo još aktivniji što smo mi i uradili“, ispričao nam je Nikola, koji je, inače, po struci diplomirani ekonomista.

Rezultati su pokazali da su bili u pravu jer sada došli do oko 130 zajednica što uopšte nije malo i zahteva veliki trud i rad, a pored svih životnih obaveza koje imaju, vrlo je teško uskladiti ali, kao što oboje kažu „kad nešto volite stvarno to možete i da postignete“.

Iako se suočavaju s izazovima, uključujući nedostatak iskustva, Nikola i Jelena su se brzo prilagodili.

„Učimo iz dana u dan. Iako je danas sve dostupno na internetu, najviše smo naučili na našem pčelinjaku. Uključivanje u pčelarstvo zahteva ljubav i predanost, a ako ulazite samo zbog novca, bolje je da ne počinjete“, naglašava Nikola.

This slideshow requires JavaScript.

Njihova predanost nije ostala neprimećena. Stekli su poverenje ljudi iz čitave Srbije a ove godine izazvali i lančanu reakciju turista svojim medom.

„Ono što sam video ove godine u Sijarinskoj Banji to je lančana reakcija, dođe jedan gost iz hotela koji je kupio kod nas med, odnese u hotel, ljudi su probali i došli su sa pozitivnom impresijom i rekli su da žele i oni da kupe. Čak smo dali mogućnost da možete doći na naš pčelinjak i da za vreme vrcanja izvadite svoj ram koji želite odatle da vam izvrcamo med“.

Poverenje se stiče samo kvalitetom, kaže nam Nikola, jer po nekim kupcima što mogu da naviju sat kad će doći i koliko će im tegla trajati.

„To potvrđuje zapravo da je taj med stvarno dobar i prirodan“, konstatuje on.

Na svakoj etiketi imaju dve poruke: „Koristite med kao hranu da da ga kasnije ne biste koristili kao lek“ i „Med hrani i od mnogih bolesti brani“.

Ispričali su nam da su saživeli te dve misli i stavili na etikete što se ljudima dopalo.

“Svakog dana učimo, mi smo mladi pčelari. Pored meda uveli smo još dosta proizvoda koje mi možemo iz košnice da dobijemo, tu je i propolis, perga, polen, pravimo razne preparate sa svim tim proizvodima, dodajemo lekovito bilje, ali sve to što pravimo probamo prvi mi. Kad mi prvi potvrdimo tu delotvornost onda plasiramo dalje“, kaže Nikola.

U Pčelinjaku „Andrejević“ često imaju i dva mala pomoćnika, Anastasiju i Andreja jer se trude da ljubav prema medu prenesu na svoju decu.

„Hranljiva svojstva proizvoda od pčela su jako bitna za celu porodicu. Nismo od onih koji kažu da sve znaju, ali tu smo su da učimo i nadamo se da ćemo proširiti svoj asortiman, da će se u budućnosti naš med naći i u marketima. Od kupaca smo naučili mnogo i oni odličnu znaju da procene da li je med pravi ili ne“, ističe Nikola.

Ispričao nam je i da ništa što radiš sam ne može da ti bude toliko drago i sigurno da Jelena nije ušla sa njim u pčelarstvo ne bi se ovoliko razvili jer „pčela ne pita kad možeš nego kad treba“.

Svoj med i pčelinje proizvode za sada prodaju kod kuće, na trafici u Sijarinskoj Banji, a sada su se proširili malo i na teritoriju Beograda.

This slideshow requires JavaScript.

Planiraju da se prošire i na teritoriju Niša, pa će moći i u Leskovcu da distribuiraju svoje proizvode.

„Cilj nam je da to naše tržište povećamo jer pored toga što se bavimo pčelarstvom želimo da i naši kupci znaju da je naš med dobar a oni to mogu oceniti samo konzumacijom naših proizvoda“, zaključuju Andrejevići.