Драга мајко, ти која претиш новинарки. Као мајка морам да ти дам подршку. Међутим, радиш погрешне ствари. Као прво, Врање је толико мало место, да и без писања сви знају шта се десило. А нас изван Врања много не занима која сте ви породица и које је то дете. А ево и због чега. Желим да знате да сам као и сваки родитељ на страни Вашег детета. Такође, мислим, да и дете које је постављало слике заслужује испружену руку, јер је ипак дете, вероватно неваспитано да контролише емоције, па ето посла за његове родитеље и стручне службе. Ја лично, не веријем да су слике аутентичне, нисам их ни гледала, нити ћу, али мислим да су девојчици наместили, а и да нису, за мене и за сваку нормалну особу она је дете и немам ништа да јој замерим. Дечак који је то урадио, писањем текста схвата да носи крст и другачијег размишљања, а не само својег да је он у праву, а то је да и кад раскинеш са неким, није у реду да га мрзиш, након што си га волео, ако си га волео, јер ако ниси, пристојно се разиђите. Да новинарка није писала, текст не би скренуо пажњу на такве појаве, има их на хиљаде, и то нема везе са само једним, Вашим случајем, који нас не занима. Нас занима да ли деца прерано ступају у интимне односе у зависности од психичке зрелости, јер је физичка недовољна, јер иза таквог контакта за одрасле, они нису спремни да одговорно стану као одрасли, већ их боле овакве слике после тога. Даље, наша деца треба да знају да апарати, телефони, остала техника бележе интиму која остаје заувек у поседу особе са којом су тренутно. Значи, не треба да су тренутно са неким или не треба да то и забележе. Има још користи од оваквих текстова. Да дечаци, као будући џентлемни, не треба раде овакве ствари, јер им никада више неће веровати ниједна девојчица, плашећи се да и сама не заврши овако. Деци је све опроштено. Али треба их подизати да буду одговорни. Не верујем да се ико идсмева. Напротив, забринути смо и заштитнички настројени према деци. Зато Вас молим, да упркос узнемирености, сагледате сву корист коју имамо од оваквих текстова. Понекад, кад сами не можете да се изборите са децом, добро је да постоји механизам који ће их расвестити да буду обазривији. Други пут имаће боље изборе и радиће на другачији начин неке сличне ствари, мислим на љубав, пријатељство, радозналост, сликање итд. Сигурна сам ако неко и осуђује, пре то чине са тим дечаком, јер госпођо, ни Турска одавно није пашалук, данас су полови у исказивању осећања и понашању у складу са њима равноправни, нема мушких права и женске послушности, то је превазиђено. Шта год да су радили у тим годинама сигурно није било срачунато, него искрено, наивно, без искуства, чисто дечје лудирање. Отрежњење стиже касније. За све нас родитеље, ово је текст о нама, не о Вама, о нашој деци, не о Вашем детету. Све ће проћи, остаће лекција свима нама, захваљујући новинарки. Замислите да престану да пишу о болестима, о криминалцима на слободи, о надолазећем невремену, о предстојећим сукобима, саобраћајним гужвама? Био би то свеопшти колапс. Они морају да пишу, а шта ће ко да каже, Вас не треба да је брига. Грлите своје дете, јер је живо и здраво и спремајте га за будућа искуства, да их спремније дочекује, обратите пажњу на његово емотивно стање и немојте да Вас буде брига шта свет мисли. Овога часа, Ваше дете је Ваш цели и једини свет. Пољубите дете. Најсрдачније, мајка.