Javno komunalno preduzeće Vodovod Leskovac predstavilo je danas rezultate poslovanja u 2025. godini ističući da su stabilno poslovali, unapredili vodovodne mreže i ulagali u održavanje sistema, ali prema rečima direktorke Maje Milošević Milojić postoji ozbiljan problem kada je reč o kadrovskim pitanjima, posebno o nedostatku kvalifikovanih vodoinstalatera.

Naglasila je da je sve manje zainteresovanih za ovaj zanat, dok s druge strane postojeći kadar polako odlazi u penziju.

„Imamo veliki broj ljudi koji će za 2-3 godine otići u penziju pa ćemo morati da radimo na tome da nađemo mlađi kadar. Sve manje ima stručnog kadra, naročito inžinjerskog kadra. Nema više toliko vodoinstalatera, više se ne školuju i to je nešto što ćemo se mi ubrzo susreti, a sa tim se susreću i ostali Vodovodi u Srbiji“, kazala je direktorica ovog preduzeća.

Ona je naglasila da su upravo zbog toga stupili u kontaktu sa Nacionalnom službom za zapošjavanje sa zahtevom da kad god naiđu na lica iz stručnog kadra koji je u deficitu, da ih pošalju na razgovor u ovo preduzeće.

„I tako smo došli do sklapanja dualnog obrazovanja sa Tehničkom školom Rade Metalac, imamo trenutno dva deteta koja su na dualnom obrazovanju, a javila nam se i škola iz Vlasotinca koja je takođe zahtevala da neku svoju decu ukoliko možemo da ih preusmerimo da ovde obavljaju praksu kroz školovanje“, dodala je i da se iznenadila kada je čula da u Vlasotincu ne postoji više smer za vodoinstalatera.

Kao još jedan od problema izdvojila je to što imaju samo jednog projektanta koji će uskoro otići u penziju, tako da bi kako je kazala bilo dobro da imaju bar još jednog kome bi ona mogla da prenese znanje.

Direktorka je inače kroz prezentaciju taksativno predstavila rezultate prošlogodišnjeg rada ovog preduzeća, i planove koje ih očekuju u ovoj godini sa osvrtom na veće finansijske rezultate ostvarene u 2025. u odnosu na 2024. godini.

„Ostvarili smo nekih 85 posto što se tiče fizičkih lica, iliti ukupno 508 miliona dinara, a oko 210 miliona dinara je naplata od strane pravnih lica“.

Što se tiče kredita koji je Vodovod podigao još 2017. godina, ostalo im je da otplate još 80,4 miliona dinara, a rok za otplatu je kraj 2026. godine.

„Ono što mogu da kažem je da je sistem elektronske naplate u ovoj godini bio daleko veći nego u prethodnoj, za nekih 22 posto, naplata na terenu 14 posto, što znači da se sve više ljudi opredeljuje za elektronsko plaćanje“.

Kada je reč o javnim nabavkama kazala je da su uspešno sproveli 45 i 254 postupaka za nabavke na koje se zakon ne primenjuje.

Naglasila je da imaju 240 zaposlenih, od toga 10 na određeno vreme, 226 na neodređeno, kao i da su dobili saglasnost za dva radnika – jedan je bagerista, a drugi radi u službi mehanizacije. O planovima za ovu godinu rekla je da će nastaviti da rade na havarisanju kvarova kako bi sprečili troškove.

Nabrojala je ulice koje će raditi u ovoj godini u dužini od 3,8 kilometara u vrednosti od 65,8 miliona dinara, i da će akcenat ove godine biti isključivo na rekonstrukciji, uz objašnjenje da su se prethodne dve godine bavili ulaganjem u sektor voda, dok će sada biti maksimalna rekonstrukcija vodovodne mreže.

Posebno je naglasila da jedini u Srbiji imaju licencu za održavanje akumulacija koja važi pet godina.

Inače, ovo preduzeće danas je posetio gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović koji je ocenio da je Vodovod u prethodnoj godini bio usmeren ka razvoju infrastrukture, ali i na transparentan i odgovoran rad. Nabrojao je investicije, između ostalog, ulice u kojima je urađena rekonstrukcija vodovodne mreže i podsetio da je nabavljena cisterna jer su imali samo jednu iz 1991. godine.

Osvrnuo se i na ORIO projekat ocenivši da je to najveći projekat u Srbiji kada je u pitanju kanalizaciona mreža i da je do sada završeno 98 posto, ili tačnije 77 kilometara, od toga dve trećine puteva je vraćeno u prvobitno stanje.

Zahvalio se direktroici i radnicima na predanosti i odgovornosti i podvukao da je to jedno od najboljih preduzeća.

O ORIO projektu nešto više govorila je zamenica direktorice Sanela Stanković, odnosno o izgradnji i nadogradnji kanalizacione mreže u 16 naseljenih mesta grada Leskovca. Kazala je da su ostala još pet sela za vraćanje u prvobitno stanje, s obzirom da sada vremenski uslovi ne dozvoljavaju nastavak izvođenja radova očekuju se u proleće.

Kao problem je istakla to što je kanalizaciona mreža urađena ne znači da je u funkciji.

„Još 15 crpnih stanica treba da krene sa svojim radom da bi kanalizaciona mreža bila u funkciji, a u naseljenim mestima kao što su Turekovac i Navalin, mislim da u svakom tom naseljenom mestu imamo nelegalne priključke koje nanose štetu radovima na kanalizacionoj mreži zato što se cevi pune fekalnim otpadom koji nema gde da ode“, objasnila je.

Kada je reč o problemu u selu Rudare, na pitanje novinara da li će i kada biti put vraćen u prvobitno stanje, Stanovićeva je odgovorila da će nastaviti sa radovima čim vremenski uslovi to dozvole.

„Međutim, imamo sada još jedan problem, gde se skreće pažnja meštanima naseljenih mesta zato što oni sve svoje oluke izvode na te sokake. To nije kanalizaciona mreža za atmosferske padavine, već je kanalizaciona mreža za fekalije, i onda je mnogo veliki problem za sve izvođače u tim sokacima, zato što ta voda nema gde da ode“.

Na konkretno pitanje da precizira kada će biti asfalt, ponovila je kada to vremenski uslovi dozvole, i dodala da je prvo naseljeno mesto koje će se raditi Vlase.

„To što je Rudare prvo rađeno, ne mora da znači da će i prvo biti vraćeno u prvobitno stanje“.

Naglasila je da od meštana zavisi da li će uložiti u svoje selo, i navela primer Donjeg Trnjana gde su se meštani potrudili i sami proširili put.

Što se tiče potraživanja direktorica je naglasila da imaju veliki spor i velike finasijske vrednosti koji se još uvek vode je spor za Kolektor AD Crna Trava, ukupna finansijska vrednost je 183.385.737,30 dinara. Privredni apelacioni sud iz Beograda je vratio predmet na ponovno odlučivanje Privrednom sudu u Leskovcu, tako da je spor još uvek aktuelan, po žalbi Vodovoda iz Leskovca.

Cvetanović je dodao da je prvostepena odluka bila da je Crna Trava u pravu, i da ne treba nikakva nadoknada njima da se da.

„Mi smo se na to žalili i sad je vraćeno ponovo tako da on stalno zove i komunikaciju traži sa mnom u smislu da mi to sada prihvatimo. Mislim da to ne bi bilo korektno sa naše strane, posle 10 godina čekanja i mislim da pravosudni organi trebaju da reše to na svoj način“, objasnio je.

Na kraju konferencije direktorka ovog preduzeća rekla je da njihova dežurna služba radi 24 sata, u tri smene 365 dana u godini, i da imaju mnogo starije vodoinstalatere i mlade koji nisu to po struci, pa onda starije kolege obučavaju mlađe i zato često možemo da vidimo da par radnika radi, a ostali stoje, te da nije baš tako kako prolaznicima sve izgleda.