Dečji pesnik Stevan Milošević (31) iz Vranja, osvojio je nagradu na konkursu poezije i kratkih priča “Šarmiraj novu godinu”, koji je raspisala izdavačka kuća “Laguna” i “Delfi” knjižara iz Beograda.

U zapečaćenim kutijama u svim Laguninim i Delfi knjižarama ubačeno je čak 1.000 radova, a postoje ukupno 42 knjižare, te je “Alcatel” mobilnim telefonom nagrađeno 42 pisaca i pesnika, među kojima je i ovaj Vranjanac.

“Ispratio sam ovaj književni konkurs i odlučio da pošaljem svoju pesmu “Molitva monaha”, gde su me preko telefona obavestili da sam pobednik jedne od knjižara i da sam dobio mobilni telefon kao nagradu, što me je obradovalo, ali me više raduje to što su istaknuti pisci prepoznali moj rad od 1.000 pristiglih, da bude pobednički u jednoj od 42 knjižare”, rekao je Milošević.

Odluku o pobednicima svake od filijala ovih kuća, donela je četvoročlana komisija, koju su činili pisac i voditelj Vanja Bulić, pesnik i muzičar Marko Šelić Marčelo, profesorka na Fakultetu savremenih umetnosti Jelena Blečić i voditelj VICE-a i MTV-a Galeb Nikačević.

Dodela mobilnih telefona upriličena je u utorak 29. januara, u centrali izdavačke kuće “Laguna” u Beogradu.

Pesma: Molitva monaha

Autor: Stevan Milošević

Kad munja plane i svojim bičem

rasrdi okna zvezdanog neba,

a vetar hukom prizove nemir

koji nas krišom pakosno vreba,

u nekoj šumi, ili na gori,

gde eho straha prkosno ječi,

uz bedem mutnih kapljica kiše

čuće se milo šaptanje reči.

Pognute glave, združenih šaka,

sa pitkom suzom što lako buja,

svako će slovo šaputanja tog

krasiti noć ko pesma slavuja.

Nije to cvrkut, al’ vetar miri,

goni i zrna kiselih soli,

sa Majkom Božjom, skrušenog srca,

monah se to za oproštaj moli.

Dok horde seni divljaju krikom

i traže poraz njegovog čina,

praznog stomaka, al’ sitog duha,

moliće svece i Božjeg Sina,

za zrno čuda, za iskru nade

i mirni rasplet ljudskoga veka,

u takvoj molbi sinuće jarko

iz dna blata u bogočoveka.

I ono malo što mu je dato

rado će uvek deliti svima,

podvigom ovim imaće za se

više od onog što zlato ima.

Slaviće Boga i kad sve mine,

treni bez vere njemu su škrti,

molitvom svojom, u sudnjem času,

lišiće dušu tereta smrti.