Јутутута

Има „тамо нека“ држава, у којој војни дезертер је министар војске, плагијатор, уместо у  мардељ, министар полиције, у којој је „доктор смрт” министар здравства, мајстор керамичар начелник службе безбедности, a дугогодишњи читач водомера заменик министра; у којој је на снази циркус од демократије тз. колонијална демократија, због које мора највише да волиш Немце и Бугаре, тако глагоља њихов Вођа, у народу познат као Прворођени Лажов, а међу својим плаћеним трбухозборцима, главатоћелавим апологетама  и следбеницима  као Јунак из Фекетићa, без обзира што су ти исти Немци пострељали, а Бугари обесили или заклали  милионе цивилног становништа (жене, децу, ученике) наречене државе, у оба светска рата.

Е, сад: ако вам се све ово чини донекле познато, крива је ваша покварена машта, срам вас и стид било.

Наравно, да је лако писати о „некој тамо“ далекој држави, чији поданици „трљају главу“ са својим Вођом, али како је у нашој мајчици Србији? Шта о њој да мислимо?  Шта мислим о Србији, није да се напише. Било би грађански непристојно, а ја поштујем културу.

Али, ово могу.

Дакле, нити је Србија пристојна земља, нити је Србија озбиљна држава, нити је Србија правна држава, нити је у Србији на снази владавина права, нити се у њој, Србији, поштују људска права; Србија је земља где не постоје политичке слободе; Србија, то  је гротескно хипертрофирани карикатурарни провизоријум на Балкану; Србија је земља која је постала гробље снова и где је све паметно, талентовано, мудро, школовано, здраво и способно отишло из ње; данашња Србија је Шешељево чедо, Он је креатор данашње власти која влада по Шешељевом  Старом завету, где је основно правило- напредњачки „Оче наш“: „Буди наш, па ради шта знаш; само јаши, ми смо наши“; Србија је земља на чијем челу је најближи Шешељев сарадник, шегрт и ученик – Шехерезада, идивидуа која себе сматра председником, а која  сваке ноћи прича, неписменом и приглупом народу- бајке.

А, народ зинуо, поред телевизора, к’o  клен у ладну воду и све верује лажову. Ако. И, треба! Зато, јер је Србија „оно што већ одавно јесте – брод лудака.“

На другој страни, у опозицији, дошло неко чудно време, тотални мук и хрк, потпуна незаинтересованост за Вучићевим безобразлуком и простачком беспризорношћу, као и ни на чему заснованом нарцизму.

Да се разумемо, ако ћемо поштено, ни предходне власти(жути лопови), а и пре њих (банда црвена) нису биле ништа боље, ако не и  горе. Зато је на сцени српског дилетантског политичког позоришта однос опозиције и власти сведен на – куку и леле!

Због тога Вучић може, сасвим искрено и непогрешиво, да каже: Нисам ја себе бирао за председника, Србадијо, него ви?! Што је сасвим тачно.(Имам неко предсказање, ма какво бре предсказање, сигуран сам и не живим у заблуди, да ни било која наредна власт у Србији неће бити ич боље: „Сви су такви. И зато смо овакви. Знам ја нас, јебо ти нас.“) .

Свестан потпуне бескорисности написаног, никако да докучим, следеће: Знам да се људи рађају са разним деформитетима, али да се рађају без мозга, и да су, као такви, напредни део српског друштва, е то до сада нисам ни видео ни чуо. Што само по себи, и није тако лоше јер онда, за такву гомилу јебених ретарда, не важи изрека: „Јебање у здрав мозак“!

Ништа зато, „нисмо ми ни народ ни земља за пуну демократију, ми смо и даље друштво које следи вођу, оног којег повремено, као на сеоским вашарима или скупштинама, пропитују.“ Мути Ангела, такој и така, али када Вучића увати братко Борисов – он га из гаће истриса.

Већ сам више пута напоменуо да је његова светост, српски патријах Иринеј, у праву када каже:  „Бог нам је довео Вучића“, при томе не мислећи на радост и весеље пучанства, већ да нас Србе казни: „Због њиховог грдног сагрешења.“

Ако се питате: Шта ја То имам против Вучића? Мој одговор је: „Ништа ефикасно!“ што би рекли клинци.  Чак напротив, ја поштујем  Вучића,  без обзира што никада нисам делио његове светоназоре, увек сам био на другој страни: деведесетих сам био далеко од његовог радикалског шињела, он је тада заступао – шовинистичке и ратнохушкачке вредности  – којих се је касније одрекао, као последња морална протува – ради доласка на власти.

Ни садашње вредности не делим са Вучићем јер су различите од мојих. Али, оно што му се мора признати, и због чега имам искрено поштовање према њему, је: ко би „брже, јаче и боље“, немачки прецизније и бугарски подмуклије, од њега, Прворођеног Лажова и Јунака из Фекетића, увалио Србију у ово бездно?; ко има, од Ацо Србине, веће „способности“ у покретању криза, које информерски одушевљавају грађанке и грађане, а оптерећују и нагризају земљу Србију, терајући је у несрећу, сиромаштво у беду,  тај влажни сан многих мушкиња, али и женскиња, који би да запевају: „Ала волем кад наступи криза, све поскупи – појефтини пизда!?“

Леп дан, и свако добро. Ма где били. „Ако вам је добро онда ништа“

Вјачеслав  Нешић,  представник авети прошлости, шљама, издајника, нерадника, идиота, НАТО, НВО и Сорошевих плаћеника, као  и шибицара Србије.

Ilustracija: Le blog des salariés agricoles de Gironde/Pescanik

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

vaš komentar