Lidija i Jovica Đorđević iz sela Prekodolce kod Vladičinog Hana bili su mladi i zdravi, dobili ćerku, pa planirali još mnogo dece. Sagradili su kuću od dve stotine kvadrata, dobili drugu ćerku, pa je sreća bila kompletna.
No, sudbina se sa njihovom drugom ćerkicom i sa njima poigrala, istumbavši im život naglavačke. Naime, kod Jovane, sada stare 33 godine, već u šestom mesecu od rođena dijagnostifikovana je cerebralna paraliza.
„Sve je tada stalo, kao da nam se na momenat život prekinuo. Nismo mogli da verujemo šta se desilo našem detetu. Lekari su nam odmah rekli da sa tim moramo da se borimo celog života i da menjamo život iz osnova. I promenio se život“.
A jedno zlo ne ide samo. Negde u to vreme Jovica je izgubio posao u ispostavi jedne beogradske firme. Počeo je privatno da radi, ali mu je motokultivator povredio nogu, a lečenje male Jovane je zahtevalo mnogo novca, kao i školovanje starije kćeri, koja je u međuvremnu zasnovala svoju porodicu.
„Ne znam kako smo preživeli. Mnogo toga je plaćala država za njene vežbe i banje sa terapijama, ali banju u Trepči, koja joj je najviše prijala morali smo sami da plaćamo s obzirom da troškove nije pokrivao Fond za zdravstveno osiguranje“, priča Jovica Đorđević.
Kao i sve porodice sa decom sa posebnim potrebama prepuštene su same sebi posle navršenog punolotstva deteta. Bračni par je stario, još neutegnuta kuća propadala, stari prozori popustili, pa je vetar duvalo kroz prostranu unutrašnjost.
„I onda su se izneda pojavili iz opštine i iz Helpa. Pitali su šta nam treba. Neverica, pa zar nas neko da se, konačno seti“, i danas se čude sagovornici Jugmedie.
Dok mi razgovaramo u velikoj i toploj dnevnoj sobi, Jovana je u kolicima. Pažljivo sluša sa povremenim osmehom.
„Još na početku lečenja lekari su nam rekli, verovatno kao i svima, da će njen um ostati na nivou devojčice od 7 do 8 godina. Pa i s tim sam se pomirila. Ona sada sve razume što govorimo i vidim da se raduje gostima“, objašnjava majka Lidija, kojoj je najveća briga šta će i gde će Jovana kada njih dvoje više ne bude bilo.
Kada su došli predstavnici opštine i Helpa, preko koga je realizovan opštinski projekat, tražili su samo električna kolicia. Oni nisu znali da je opština Vladičin Han od EU na konkursu dobila skoro milion evra za pomoć porodicima koje imaju invalidnu decu i za socijalno ugrožene porodice s ciljem da im se poboljšaju uslovi stanovanja. I to jedina u južnoj Srbiji.
„Mi kažemo samo električna kolica, koja su koštala kao pola fasade na kući, a oni nama – pravite spisak šta vam sve treba. Prosto, nismo verovali, mislil smo da se neko sa nama poigrava“, pričaju domaćini.
A igre nije bilo. U vrlo kratkom vremenu završeno je sve što su tražili. Na ogromnoj kući stavljeni su fasada i oluci, drveni propusni prozori i vrata zamenjeni su PVC stolarijom, promenjen je pod u dnvenoj sobi, kopletirani svi električni uređaji, čak su rađeni i untrašni pregradni zidovi, dobijena je freza i motokultivator, i kao kruna – električna stolica za nepokretnu Jovanu.
„Naša ćerka nikada neće ozdraviti i stim se, hteo-nehteo, nekako vremenom pomirš, ali ovo što su nam ovi ljudi iz Hana pomogli, to se nikad u našoj kući, ali i u Prekodolcu, neće zaboraviti. Neka ih bog čuva“, ovim rečima opraštamo se od domaćina, dok devojka od 33 godine, po izgledu devojčica, teško podže ruku iz kolica u znak pozdrava.
Stavovi izneti u podržanom meijskom projektu ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
