Nekada bučna, razuzdana reka Jablanica, ta stara vodačica koja je umela da pošteno prelije Lebane čim naiđe prolećna kiša, sada je – nestala! Tačno tako – nema ni kap, samo zeleno more trave, pa možeš komotno da namestiš golove i zaigraš finale Kupa opštine Lebane, dok baka iz kraja navija sa prozora.

Čak je i Šumanka, ona najveća pritoka što je nekad grgoljila do same Jablanice u centru, sada tiha i prazna. Tek mala senka nekadašnje reke, više šum nego voda. Stanovnici Lebana već u šali govore da nije više ni Lebane, nego – Hlebane, baš onako kako je nedavno nazva premijer Đuro Macut. I zaista, danas je ovde, kako napisa čitalac Jugmedie, „Jevanđelje po Macutu“, turizam cveta, ali vodenih sportova nema ni za lek!

Reka Jablanica, prava lepotica u novom ruhu, doživela je fantastičan preobražaj. Dno joj je zeleno, široko, meko, taman za rekreaciju, piknik, ili trening FK „Neumorna Prasica“. Nema ni plastike ni kesa da vise s vrbovih grana, sve čisto k’o apoteka. Samo… nemoj baš da dišeš duboko. Kažu, ima neki „miris“, onako, pomalo egzotičan – ni polje, ni reka, nego nešto između, prava aromaterapija za nostalgične duše.

I da znaš, nekad je ovde poplava bila svakodnevnica, pa su sagradili kej, branu, sve po propisu. I baš kad su završili, voda se uvredila, okrenula na peti i – nestala! Kej stoji, reka spava, a korito samo za „živne“ kad grune neka letnja kiša. Mada, čim vidiš da neko seče šiblje po koritu, znaj – dolazi političar u inspekciju! To je lokalni signal za vanredno stanje.

Nije Jablanica presušila od juče, niti od ovih vrućina, nego već godinama vene i nestaje, kao i šume iznad Medveđe, odakle izvire. Nije ovo samo priča o jednoj reci, već o celoj ekipi pritoka Južne Morave. Nekad su se ovde kladili da će u budućnosti biti ratova za vodu, a danas? Danas su bunari prazni, reke još praznije, pa od rata nema ništa.

I neka, hvala nebesima, bolje da igramo fudbal na dnu Jablanice, nego da vodimo rat za kap vode! U Lebanu se, bar za sad, pobednik odlučuje na penale.