Mala Leskovčanaka od 8 godina od svih sportova najviše na svetu voli karate pa je zato od roditelja tražila da je upišu u karate klub gde bi prva dolazila na treninge. No, nedavno je izbačena iz tog kluba jer njen otac nije hteo da preuzme odgovornost da u svoj automobil povede tuđe dete na takmičenje.

Veoma je patila, kažu njeni rođaci, koji su molili da ih ne pominjemo, ni njih ni klub, kako se njihova devojčica ne bi dodatno uznemiravala.

U karate klub upisala se pre skoro godinu dana. U avgustu prošle godine krenula je sa drugaricama i drugovima na svoje prvo takmičenje. Kako uglavnom nema organizovanog prevoza, roditelji svojim automobilima i svojim gorivom voze decu jer ljubav prema sportu nema cenu. Međutim, nisu svi u stanju da izdrže taj trošak.

Trener i vlasnik kluba je od oca devojčice o kojoj pišemo tražio da poveze njega i još jednog malog takmičara, što je otac nevoljno prihvatio jer je imao druge obaveze da završi pri povratku.

“Čekali su ih tri sata na onom suncu posle takmičenja jer treneri ostanu duže, ali prešli smo preko toga”, priča član porodice devojčice.

Pre nekoliko dana održavalo se drugo takmičenje u drugom gradu gde je devojčica takođe učestvovala. Ponovila se slična scena.

“Moraš da povezeš ovo dete”, naređivao je trener.

“Ne, ne moram, moj automobil, moje gorivo i ne želim da preuzimam rizik u putu za tuđe dete”, odgovorio je otac, posle čega je usledilo dranje.

A pre nego se desila ova scena, otac je otišao u klub da plati za takmičenje i tu mu je druga osoba ženskog pola rekla takođe da mora da poveze i drugu decu, da je praksa takva i slično, no mladi otac je odbio navodeći iste razloge kao pre polaska na takmičenje.

Međutim, usledle su salve uvreda, pa je otac jednog momenta nazvan i “bilmezom”, a njegovo dete, koje se često roditeljima žalilo na šikaniranje – alapačom.

“Ona je veoma zavolela svoje društvo bez obzira što je često slušala neprijatne reči na račun svog oca i što joj je govoreno da nikada neće osvojiti medalju, pa nas je i posle drugog takmičenja molila da nastavi treniranje baš tu. Na poziv njenog oca i molbu da se neprijatnosti zaborave, trener je sa druge starne nevidljive žice odgovrio: “Da vas ne vidim više”.

I nije jer je devojčica iz Leskovca upisana u drugi klub.

“Ono što joj nedostaje to je društvo iz prvog kluba. Imam utisak da se pomirila sa sudbinom, ali nama je ostao veoma gorak ukus u ustima i onaj osećaj nemoći. Da li će i ona kasnije osetiti isto, ostaje da se vidi. U svakom slučaju, mi ćemo se truditi da zaboravi”.

(Na ovaj tekst su zabranjeni komentari zbog devojčice)