Kada Sreten Mišić iz Vranja rano ujutro iznese dinje na prodaju preko puta donje kasarne onda cela ulica zamiriše. Po mirisu i stanari okolnih zgrada znaju da je on stigao sa taze ubranim dinjama. Otuda svi oni koji pođu po hleb svrate do njega da pazare koju dinju.

Izbor nije nimalo lak jer se on ove godine potrudio da im ponudi osam vrsta dinja, različitog oblika mirisa i ukusa. Otuda on za svakog mušteriju ima dobru dinju. A mušterije, ko mušterije. Svako bi da izabere onu najbolju. Prevrću po Sretenovim dinjama, biraju najlepšu i sve gledaju da i cena i kilaža budu u skladu sa njihovim novčanikom. Za sve njih on ima ogromno strpljenje i na kraju svakome preporuči onu vrstu dinje koja mu najviše odgovara. Podjednako je strpljiv i sa onim mušterijama koji bi da kupe dinju sa najboljim mirisom, tako da im kuća lepo zamiriše pre nego što je pojedu.

U ovaj posao Sreten je ušao sasvim slučajno i to u trenutku kada je kao oficir JNA prošao sva ratišta devedesetih godina.

„Sećam se da sam poslom svratio kod tetke u Srpsku Kuću, selo koje je oduvek bilo poznato po proizvođačima bostana. U to vreme oni su proizvodili lubenice i dinje. Kada sam otišao u njihov bostan i osetio miris zrelih sočnih dinja poželeo sam i sam da ih uzgajam na majčinom imanju u Donjem Trebešinju.U početku sam to radio iz hobija, a kasnije kako su se troškovi gomilali i kada je još ćerka krenula da studira elektroniku u Nišu počeo sam da povećavam površinu pod bostanom. Ove godine dinjama sam zasadio 50 ari i isto toliko lubenicama koje sam kalemio na podlozi jedne vrste tikve”, priča Sreten.

Dinje koje se u ovom kraju vrlo teško proizvode kod njega uspevaju kao od šale. On tvrdi da tajna uspešne proizvodnje dinja leži u prirodnom stajnjaku i plodnoj moravskoj zemlji bogatoj vodom.

“Kada ove tri komponente spojite sa pravim savetima stručnjaka iz ove oblasti rezultati nikada ne mogu da izostanu. Zato ove godine, ako sve ide po planu, očekujem prinose od lubenica negde oko pedeset tona, a od dinja nešto malo manje. Lubenice će za prodaju stići u avgustu.Tada su one najslađe. Dinje već prodajem. Zbog visoke temperature počele su naglo da sazrevaju.Prodaja ide dobro i nadam se  najboljem”, kaže Sreten.

Kada sve u njegovom bostanu ide kako treba, Sreten u njega rado svraća. Ujutru pogotovu kada treba da pokupi stasale dinje. Taj deo dana je za njega oduvek bio najlepši. I sada je. On po mirisu iz daljine može da prepozna koja je od osam zasađenih sorti dinja tog jutra sazrela za berbu.