Neki umetnici ostaju među nama i posle života, kroz ono što su stvarali i čemu su bili posvećeni celog života.
Takav je bio Vladimir Aranđelović Mars. Njegova dela i danas govore o vremenu, ljudima i osećanjima na način koji je samo on znao da prenese, tragom koji zauvek ostaje u istoriji i kulturi grada Leskovca.

Da je Mars ostavio dubok trag u kulturnom životu Leskovca, svedoče brojna priznanja, među kojima je i Oktobarska nagrada iz 2012. godine, kao i mnogobrojne samostalne izložbe. Najzapaženija među njima bila je u Narodnoj biblioteci „Radoje Domanović“, pod nazivom „Oko univerzuma“, ali i izložbe širom Evrope i gotovo na svakom Oktobarskom salonu.

Vladimir Aranđelović, poznat pod nadimkom Mars, rođen je 18. maja 1948. godine u Pirotu, a preminuo 24. septembra 2019. godine u Leskovcu. Iako više nije sa nama, njegova dela dokazuju da se ljudi koji ostavljaju trag nikada ne zaboravljaju.

Svoj upečatljiv nadimak dobio je po planeti Mars, po autentičnosti i neobičnoj prirodi.

Ljubav i stvaralaštvo

Ulazimo u stan u kome je živeo ovaj poznati umetnik, sa željom da ga upoznamo kroz priču, iako nije sa nama već šest godina. Stan odiše toplinom, poput galerija svetskog glasa. Na ulazu nas dočekuje portret belog anđela i njegova supruga, životna saputnica i najveća podrška u svemu Suzana Aranđelović.

Uz šoljicu kafe razgovaramo o njihovoj ljubavi, zajedničkim trenucima i Marsovom stvaralaštvu.

Iako su bili dokaz da se suprotnosti privlače, jedno drugo su poštovali i cenili te razlike. Njihova ljubavna priča počela je 1982. godine, kada je Mars započeo i svoj ozbiljniji umetnički put, iako je slikao i ranije.

„Družio se sa Zoranom Anđelkovićem i Radetom Stanojevićem. Mislim da ga je upravo Rade uveo u slikarstvo i pokazao mu osnove. Najviše je voleo da radi tušem i perom“, priča Suzana.

Mars je najčešće slikao anđele, konje, šume, vozove, Isusa i ikone, u prepoznatljivom stilu koji je bilo nemoguće kopirati.

This slideshow requires JavaScript.

„Obožavao je pokojnog Vladimira Veličkovića – on mu je bio idol. Dopisivao se sa njim i voleo da slika pokrete tela, sportske figure. Posebno je voleo religijske motive. U Sigurnoj kući, koja je tada bila ‘Naša reč’, imao je izložbu crteža Manastiri na Kosovu. Već osamdesetih godina imao je viziju da bi ti manastiri mogli biti porušeni. Imam i njegovu sliku, ulje na platnu, nastalu pre rata u Bosni, koja se zove Krik Krajišnika“, prisetila se Suzana.

Mars je često govorio: „Talenat je jedan posto, a nadogradnja i rad su devedeset devet“.

Pored slikarstva, u poslednjih osam godina života pisao je pesme – više filozofske misli nego klasične stihove.

Životni moto – Život je lep, treba ga živeti

Nikada nije išao na odmor. „Kada bi ga pitali zašto, uvek je govorio da je odmor mentalna lenjost“.

Za njega je stvaranje bilo jedini pravi život.

„Govorio je: „umetnik je domaća životinja – treba je samo hraniti“.

Često je ponavljao:„Od umetnosti se ne živi, ali za umetnost se živi“.

Veći deo života provodio je za štafelajem, na maloj terasi, gde su i danas ostale četkice, tegle i uspomene. Bio je i veliki humanitarac, organizovao je akcije prikupljanja novca, davao slike za licitacije, pomagao deci i mladim umetnicima.

Njegova prva nagrada – ona koja mu je otvorila vrata umetničkog sveta – bila je nagrada za neafirmisanog umetnika koju mu je dodelila Neda Arnerić. Kasnije je nagrađivan i na Trijenalu, u Arizoni i u Turskoj, gde je godinama bio redovan gost.

Poslednje godine i nasleđe

U poslednjim godinama života slikao je anđele kao da je predosetio odlazak. „Pisao je pesme, pravio spiskove koja je slika na prodaju, koja se poklanja. Sve je imao u glavi, sve je znao“, priča Suzana.

Verovala je da je imao vizije koje je prenosio na platno. „Sve što je naslikao, kasnije se obistinilo. Njegove slike su bile kao proročanstva“.

Slikanje po narudžbini bilo mu je opterećenje jer je želeo da stvara slobodno, u svom stilu. „Danas kad vidim sliku, ako nema taj njegov rukopis, meni nije lepa“.

This slideshow requires JavaScript.

Vladimir Aranđelović Mars iza sebe je ostavio ženu, dve ćerke, unuka i unuku, a na pitanje ko je nasledio talenat za umetnost Suzana je sa ponosnom istakla da unuka koja ima tri godine

Na pitanje šta bi Mars danas poručio mladim umetnicima, odgovorila je bez razmišljanja:

“Rad radi, samo rad. Pesnicima da budu manje sujetni. To bi sigurno verovatno rekao, i umetnicima i pesnicima. Za njega je i malo neko ko je voleo da slika ili da stvara bio ponos. I uvek se trudio da tim mladim umetnicima pomogne. Znači, nije bilo njemu bitno da li je neko akademik ili je što bi on nazvao samouki umetnik, bitno mu je da voli umetnost, da voli da slika, da voli da crta”.

Mars je pomagao svakome ko je želeo da uđe u svet umetnosti nesebično, iz srca. Njegov rad, iskrenost i filozofija ostali su večni trag u kulturi Leskovca i šire.

Vladimir Aranđelović Mars bio je izuzetan umetnik i humanista koji je celim svojim bićem živeo za umetnost. Njegov stvaralački rad, prožet iskrenošću, emocijom i vizijom, ostavio je dubok trag u kulturnom životu Leskovca i šire.

Marsova dela, njegovi anđeli, pejzaži i filozofske misli, i dalje svedoče o umetniku koji je verovao da se za umetnost živi, a ne od nje. Njegov život i rad ostaju nadahnuće mladim umetnicima. On je dokaz da predanost, rad i ljubav prema stvaranju čine da umetnik nikada zaista ne umire.