Od početka 2023. do kraja 2024. u tekstilnoj industriji izgubljeno je 9.000 radnih mesta. Otpuštanjem više od 250 zaposlenih u fabrici Kentaur u Vranju, koju su 2019. otvorili danski investitori, ponovo se otvara pitanje krize u tom sektoru koji, uz industriju obuće i kože, u ukupnom izvozu Srbije doprinosi sa skoro 6%.

Zvanični podaci iz prošle godine pokazuju da je od 1.050 preduzeća registrovanih u toj oblasti. U domaćem vlasništvu je 980, a 70 u stranom. Prošle godine ta industrija izvezla je proizvode vredne više od 1,5 milijardi evra (5,8% izvoza Srbije). Zapošljava 56.000 ljudi, piše Forbes.

Znatan deo industrije proizvodi robu za najluksuznije modne brendove, ali kako zaključuju u Privrednoj komori Srbije, mnogi strani ulagači sele proizvodnju u Severnu Afriku, zbog rasta životnog standarda. Teško da bi to bio argument za zaposlene u sektoru koji zarađuju 69.000 dinara. Analize koje je radio Centar za politike emancipacije pokazuju, međutim, da osim što su slabo plaćeni, zaposleni u industriji tekstila često trpe i kršenje radnih prava.

Bonusi i prekovremeni rad kao deo plate

„Naše istraživanje je pokazalo da su zarade u fabrikama koje smo istraživali u proseku oko 65.000 dinara. Kada pogledate izveštaje PKS baš za ovaj sektor one su čak i niže – 61.000 u 2024. Ove godine su porasle. Po izveštajima PKS su u proseku u sektoru proizvodnje odeće oko 69.000 dinara. To je negde oko minimalne zarade plus 20-25%. I to se poklapa sa praksom naše države kada sklapa ugovore sa stranim investitorima. U suštini zahteva da strani investitor isplaćuje minimalnu zaradu uvećanu za 20%.

Međutim, tih 20% nisu ugovorena zarada već su to bonusi, prekovremeni rad i drugi dodaci čime se zapravo radnici drže u nezavidnom položaju da moraju da pristaju na izrazito ekstenzivne radne dane ili da, recimo, ne idu na bolovanje da bi dobili bonus apsolutne prisutnosti koji je uslovljen time da ne smete nijedan dan da izostanete s posla“, kaže za Forbes Magazin Vladimir Simović iz Centra za politike emancipacije.

Plus i minus

Prema njegovim rečima, fabrika Kentaur je dobila oko milion evra subvencija dok im je opština pokrivala deo troškova. Međutim, kad se pogleda poslovanje u poslednje dve godine vidi se da su troškovi oko pola miliona evra što, smatra Simović, govori da su poreski obveznici pokrili oko dve godine njihovih troškova poslovanja. S obzirom na to da su im i prihodi na sličnom nivou, imali su milion evra čiste dobiti u tom periodu.

Simović navodi i da znaju za druge strane kompanije koje godinama posluju s velikim gubicima. Postavlja se pitanje, dodaje sagovornik Forbes Magazina, kako im je to isplativo, ali se pokazalo da posluju s povezanim društvima, recimo u Italiji, koja su u plusu tako da postoji sumnja da se radi o transferu cena odnosno mehanizmu izvlačenja profita gde se u Srbiji prikazuje minus, a plus u inostranstvu.