Molitve Marine Kavešnikove ruske likovne umetnice, koje je stalno izgovarala po dolasku u vranjski Cenat za azir iz ratom zahvaćene Ukrajine, da joj Bog pomogne da nastavi sa svojim radom u neki od srpskih manastira, a koji je pre 25 godina započela u Manastiru Uspenije u Odesi, uslišene su.

Naime, ona je zahvaljujući razumevanju vladike Podunavskobraničevske Eparhije i još nekim dobrim ljudima našla svoj angažman u Manastiru Ravanica.  Tamo je naišla na odličan prijem igumanije i njenog sestrinstva i dobila svoj prostor za život i rad.

Kada je počeo rat u Ukrajini njeni prijatelji monasi su joj svetovali da napusti manastir i dođe u Srbiju među svoje, a njena duhovna majka Lidija ju je bukvalno izgurala odatle rekavši joj da mora da ode. Tako se Marina obrela  u Vranje gde se stalno molila Bogorodici da joj pomogne da u nepoznatoj, ali njoj dragoj zemlji, nađe svoj put. Da će njene molitve biti uslišene na nekih način potvrdila je i ptica vrabac koja je, pošto je odvažno prošetala po podu, napravila krug iznad njene glave dok je letos kao učesnik Likovne kolonije vranjskog Narodnog univerziteta radila na bogorodičinoj ikoni.

Učesnici kolonije su tada potvrdili da je ova ptica na sličan način još jednom proletela iznad njene glave objasnivši da je to znak da ona može da se nada samo dobru.

Da je umetnik vrhunskog kalibra Marina je potvrdila i na ovoj Likovnoj koloniji čim je na slikarskom platnu povukla prve poteze. Svi su ostali bez daha kada se ispod njih počeo pomaljati bogorodičin lik koja rukama grli, štiti i blagosilja Vranje. Na ovoj koloniji ona se predstavila još jednim svojim radom na kome je prikazala kako anđeo na zemlju donosi toplinu i obasjava je svetlošću.

“Marina je ostavila neizbrisiv trag u Vranju uradivši dve predivne slike na Likovnoj koloniji. To je njeno zaveštanje našem gradu i slike se nalaze u depou Narodnog muzeja”, ističe Vesna Marinković Stanković, voditelj Likovne radionice Narodnog univerziteta.