Mateja Beljan (32), novinar Telegrafa, koji je pet godina “pekao” zanat u Blicu, samo je na pola sata svratio u Leskovac na putu ka Grdeličkoj klisuri i vrativši se u Beograd napisao reportažu o gradu na Veternici, kratku sa mnoštvo fotografija, ali jednu od najlepših priča.
“Bio sam zadivljen najpre ljudima, toplim i srdačnim, svako je hteo da se rukuje i priča. Oduševio me i sam grad. Centar je skroman, ali čist i šarmatan. Između starih kuća, vila i poneke građevine u otomanskom stilu, uzdižu se soliteri. Tamo nema frke, ni buke, a ulicama koračaju lepe devojke. Malo sam provocirao oko roštilja, pa se jedan Leskovčanin naljutio”, priča Mateja koji od svega najviše voli putovanja i reportaže, uz to i odlično fotografiše. U slobodnom vremenu je – planinar.
U nastavku prenosimo njegov tekst
U Leskovcu je toplo, ljudi su topli i svako želi da svrati, a kažu da jedan zanat od njih uči cela Srbija (FOTO)
„Samo mesko ručkamo. Sad… to nije dobro kažu, treba malo i salate“
„Je l’ mene slikaš“ smešio se jedan gospodin koji je sedeo na klupici u centru Leskovca, pružio mi je ruku i rekao da se zove Nole.
Tako je to na jugu, toplo, bez ustezanja. Jedna Milica me je zagrlila, poljubila i naprtavili smo selfi. Kaže, „Ja do sutra mogu da se slikam! Kad ćeš da dođeš opet u Leskovac?“.
Grad je mali, ali živ – premda je posle Niša najveći u čitavom kraju, njegov centar je skroman, ali čist i šarmantan. Imeđu starih kuća, vila i poneke građevine u otomanskom stilu uzdižu se soliteri.
Između se nalaze trgići kojima ljudi lagano šetaju.
Nema frke, panike i buke kao u velikom gradu, ali ni one tužne sablasne slike gradova u izumiranju.
– Ja sam iz Lebana. Ovde u Leskovcu imamo sve što nam treba, bar 200.000 ljudi u okolini dolazi ovde. A u Niš idemo retko. Baš kad moramo u bolnicu, na primer – priča Nole.
Ako kao turista zalutate u Leskovac, nećete propustiti da fotografišete spomenik Tomi Zdravkoviću i prelepu zgradu Kaloderme, koja dominira centrom grada.
Kaloderma je dobila ime po kozmetičkom preparatu za negu kože, a bila je i upravni i proizvodni centar fabrike sapuna. Danas je ova lepotica Kulturni centar Leskovca.
Ipak, Leskovac je najpoznatiji po dobroj hrani i roštilju. Pa, gre’ota je uopšte kročiti ovde, a ne najesti se onako pošteno.
Pokušali smo malo i da isprovociramo Leskovčane u šali, pa da ih pitamo šta je bolje: niški ili leskovački roštilj.
– Vi mora da ste iz Niša, pa zato pitate. Čuveni je leskovački roštilj, mi brišemo Niš! Cela Srbija uzima zanat od nas – ponosan je Nole.
Znači, nema ručka bez mesa, upitasmo ga.
– Samo mesko ručkamo. Sad… to nije dobro kažu, treba malo i salate – iskren je Nole.
Ona poslovica „što južnije to tužnije“ definitivno pada u vodu. Što južnije, to veselije, a i čistije rekli bismo.
Možda nema monumentalnih građevina, velikih šetališta i grandioznih spomenika, ali ima duše i života.
Leskovac okupan suncem, dok lepe devojke koračaju gradom, a ljudi spremni da vam bez ustezanja pruže ruku kao neznancu, iskonska je lepota južne Srbije koju smo imali prilike da vidimo.
Tako da, dok prilazite centru grada starom i mnogo puta krpljenom kaldrmom, nemojte misliti da ste uzalud skrenuli sa auto-puta.
Svratite u Leskovac na dobru klopu, a možda steknete i neko novo prijateljstvo.
(Mateja Beljan)
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Leskovac – Dobar svima osim Leakovcanima.
Cast izuzecima
u koji li je leskovac ovaj bio, pitam se
Sramota da me nisi pozvao Mateja da malo dotaknes i pricu o toTomiZdravkovicu jer jedini na jugu a ucesnik Nikad nine kasno koji peva tomu onako kako treba a i inicijativu za spoenik sam zapoceo ja pozdrav mom“ino
Poštovana redakcijo
Molim vas, kada sledeći put vaš uvaženi kolega bude gostovao u našem gradu, obavezno mi obezbedite kontakt sa njim. Naime, želim da i meni ovde bude lepo kao što je njemu bilo, i stvarno me zanima šta je kao prilog konzumirao uz naš čuveni roštilj.
Lokošnička gruvana i crni luk, očigledno ne pomažu.
Auu, sve se iskrši. Nemoj više da pokušavaš da budeš duhovit.
Bivšim komunalcima svaka aleva smeta.
Koja je lova u pitanju za naručenu reportažu?
Naravno da je super… kad dodjes na pola sata..
Neznam za druge ali ja volim svoj grad. Dali je lep ili nije, ko je na vlasti i to me nije briga, a još manje ko je gradonačelnik. Moj grad ima dušu za njega me vežu lepe uspomene detinjstva i odrastanja. Volim što kad prodajem čaršijom sretnem 100 čoveka koje poznajem (normalno mislim na one koji su odrasli u Leskovac) Lepo je ono što želite da vidite pozitivno. Stoji da situacija finansijska nije bajna ali ljudi nemojmo da mrzimo naš grad.
Moji utisci o Leskovčanima koje sam stekao za vreme studiranja, a i družeći se sa njima par godina, što poslovno, što privatno.
1. Jako umišljeni ljudi. Fore „Živimo u gradu, svi oko nas su seljaci, glupi, ružni i neuki“, a i sami kubure sa slovom Č, kad baš žele da pokažu „njihov način govora“ ;
2. Nisam upoznao Leskovčanina koji ne voli da prevari, naročito što se novca tiče. Ume da ti izvuče poslesnji dinar iz džepa, ali na finjaka, pa te potapše po ramenu uz jedno „Pa ku’e si ti mislio, mora tako bratko! “ ;
3. Izuzetno nadmeni, prepotentni i ljudi zle naravi. Taj će o tebi sve najgore iza leđa, čim nisi blizu njega.
Nemoj se lažemo, NAJGORI STE na svetu. Niko o vama van Leskovca nema dobro mišljenje, niko nikada neće ni imati. Pozdrav!
Masala.. Jel si sam birao drustvo, ili…?
Vidite li, ljudi, sta naprica covek za nas :)))
Ne mogu da verujem šta pročitah!!!
Pokušavam da za Vaše pisanije u sebi nadjem opravdanje. „Nadmeni i zle naravi“. Da zle naravi jesmo, s obzirom da ste nam posle rata kompletnu industriju pokrali, konfiskovali i raselili duž cele Srbije i šire. Od grada koji je bio drugi u Srbiji ali samo po veličini ne i u finansijskom smislu, sada smo samo neki grad na jugu Srbije. Sve nam možete uzeti ali ne i dušu, osmeh i pozitivnu energiju. Imamo je za sve vas. Uvek ćemo biti nadmeni s obzirom kakvu istoriju imamo iza sebe. Gostoprimstvo ovde ima drugu definiciju od vajkada “Gost je svetinja!” Zbog toga, ovde su svi uvek dobrodošli!
Ajd živeli!!!
Nisam iz Leskovca, ali posle ovakvog napisanog komentara mogu samo da zaključim da nisi baš neka inteligentna osoba. Iz ovih tvojih par zlobnih rečenica shvatam da takvi poput tebe ne mogu da nađu fine, časne, poštene i dobre ljude za druženje jer SLIČNO SE SLIČNOME RADUJE!!!
Mnogo si mi ti dobar komsija kada nas ogovaras iza ledja iz daleke ti fotelje sto nam to ne kazes u lice pa da vam poverujemo
Verovao ili ne (znam da je to kod vas Leskovlana pojam da se svakome kaže u lice to što mu se misli), rekao sam sve i svakome u lice, tako smo i prestali da se družimo i sarađujemo. Vidiš, mi sa strane to radimo poštenije. Ugodan dan Vam želim!
Dragi KOMSIJA u potpunosti se slazem sa vama, bez obzira sto sam Leskovcanka. Lepo ste objasnili i pojasnili duh prevarantskog naroda. Taj narod je na sve spreman, da odglumi da cvili, da kleci da moli da place dok ne izvuce novac ili neku korist, kad isti dobije u stanju je da vas i ubije samo da ga ne bih vratio, Leskovcanin kao i njegov seljak iz okoline, spreman je na svakave prevare. Jasno mi je da smo svi mi odusevljeni sa nekim mestom u kojem se nadjemo pola sata, pa tako i ovaj novinar je zaslepljen trenutnim prizorima, razumem ga.
Ti sto tako pises nisi n video Leskovac a kamo li dosao ovde… Sram te bilo!
Leskovac je poslednjih godina potpuno promenio izgled. Grad je uredjeniji, lepši, čistiji. Ulice se asfaltiraju, a izgradnjom novog trga centar grada biće još lepši.
Leskovac je grad ljudi sa dušom. Prijatelje koje steknu iz Leskovca i koji su pozitivnog duha nose u srcu celog života svi koji nisu Leskovčani. Svaki iskreni Leskovčanin sa pažnjom prati promene u gradu i boljitke doživljava kao lični uspeh. Leskovčani imaju mnogo razloga zbog kojih mogu ponosno da kažu da su to što jesu „Leskovčani“.