Jutro počinje istim ritualom u milionima domova. Telefon u ruci, pogled na vremensku prognozu, brzo skrolovanje kroz naslove vesti, možda i provera šta ima na televiziji. Poznato zvuči, zar ne? Ovaj ritual danas izgleda potpuno drugačije nego pre dvadeset godina, ali u suštini ostaje ista stvar.

Jutarnja rutina se preselila na ekran

Nekad su jutarnje novine bile podrazumevane. Onaj miris štamparske boje, šuštanje stranica, kafa dok listaš rubrike. Taj ritual i dalje postoji, samo je dobio novi oblik. Umesto papira sada držimo telefon u ruci, a umesto listanja skrolujemo prstom.

Prosečan čovek danas provede više od dva sata dnevno čitajući vesti na telefonu ili kompjuteru. Pre desetak godina to je bilo nezamislivo, tada smo čekali televizijski dnevnik ili kupovali novine na trafici. A opet, potreba je ostala ista. Ljudi i dalje hoće da znaju šta se dešava, kakvo će vreme biti i šta nas čeka.

Dosta ljudi prati  najvažnije vesti dana preko regionalnih portala koji pokrivaju i dešavanja u komšiluku. Granice između država u digitalnom svetu kao da ne postoje. Taj jutarnji pregled najvažnijih vesti dana postao je ritual koji mnogi obave još dok piju prvu kafu. Ono za šta smo nekad morali da sačekamo dnevnik, sad je tu, odmah dostupno na dlanu.

Foto: Freepik

Televizijski raspored u doba striminga

Klasičan TV program kakav smo znali polako odlazi u istoriju. Klinci danas pojma nemaju šta znači čekati osam uveče da počne omiljena serija. Netfliks, HBO i ostali su promenili igru — gledanje je postalo stvar izbora, ne rasporeda.

Ali evo zanimljivog podatka: uprkos svim tim striming servisima, klasična televizija i dalje živi. Više od polovine domaćinstava kod nas redovno gleda TV program uživo. Pogotovo stariji, koji su ostali verni svojim terminima, svom dnevniku u sedam, svom Prvom planu.

Oni koji vole da isplaniraju veče pred televizorom i dalje traže tv program za danas. Ne u novinama kao nekad, nego na netu, ali navika je tu. Čak i mlađi povremeno pogledaju tv program kad traže prenos utakmice ili premijeru nekog filma. Ova mešavina klasične televizije i striminga postaje normalna stvar. Pregled televizijskog programa za večernji termin još uvek ima svoje mesto u mnogim domovima.

Pametni uređaji umesto babine prognoze

Sećate se kako ste nekad saznali kakvo će vreme biti? Iz dnevnika, sa radija, ili ste pitali komšinicu koja uvek zna. Danas ta informacija živi u džepu. Telefon, pametni sat, pa čak i neki frižideri vam javljaju da ponesete kišobran.

Vremenske prognoze su danas neverovatno precizne. Superračunari, sateliti i napredni algoritmi omogućavaju da se prilično pouzdano zna šta sledi i za deset dana. A opet, ko ne pogleda kroz prozor pre nego što izađe iz kuće? Neke stvari se jednostavno ne menjaju.

Regionalni mediji nude detaljne vremenske informacije, pa ko je zainteresovan može pratiti vremensku prognozu za ceo region. Posebno je korisno onima koji često putuju ili imaju rodbinu preko granice. Vremenska prognoza za naredne dane dostupna je jednim klikom, a ipak ostaje među najtraženijim sadržajima na internetu. Neki ljudi proveravaju vremensku prognozu i po nekoliko puta dnevno, naročito u proleće i jesen kad je vreme nepredvidivo. Čak i oni kojima navodno vreme nije bitno bar jednom dnevno pogledaju temperaturu.

Foto: Freepik

Zašto ne odustajemo od rituala

Rituali nisu obične navike, već daju ljudima osećaj stabilnosti i neke vrste kontrole nad haotičnim danom. Jutarnje čitanje vesti, večernje gledanje televizije, subotnje listanje nedeljnika, sve su to mali rituali koji strukturiraju svakodnevicu.

Tehnologija ih nije ubila, samo preoblikovala. Nekad se u sedam palilo radio, a sad se u isto vreme otvara aplikacija. Forma se menja dok suština ostaje. Najvažnije vesti dana su sad dostupne non-stop, dvadeset četiri sata. Pregled vesti dana više nije jednokratna stvar, nego kontinuiran proces koji traje ceo dan.

Ljudi koji imaju ustaljene medijske rituale često kažu da se osećaju manje anksiozno. Nije stvar samo u tome šta čitaju ili gledaju, nego u toj predvidljivosti i strukturi koju rituali donose.

Algoritmi kao novi urednici

Ovde priča postaje zanimljivija. Nekad su urednici novina i televizija odlučivali šta će ljudi videti i pročitati. Danas to rade algoritmi. Fejsbuk, Gugl i Tiktok koriste kompleksne sisteme koji predviđaju šta koga zanima, pa to i serviraju.

Nije to nužno loše, ali ima svojih problema. Informacioni mehurići su postali realnost. Kad algoritam prepozna da te zanimaju određene teme, gura ti sve više sličnog sadržaja. Na kraju vidiš samo jednu stranu priče i jedan ugao gledanja.

Šta uraditi? Svesno birati izvore. Medijski stručnjaci savetuju namerno čitanje različitih portala — i domaćih i stranih, i mainstream i alternativnih. Tako se održava širina i raznovrsnost. Najvažnije vesti dana izgledaju drugačije zavisno od toga koji medij se prati, i to je vredno imati na umu.

Da li mladi uopšte gledaju televiziju

Stalno se priča kako mladi ne gledaju TV i ne čitaju novine. To je samo delimično tačno. Da, formati su drugačiji, jer su kratki klipovi zamenili duge emisije, a tvitovi članke. Ali interesovanje za informacije, zabavu, pa i vremensku prognozu ostaje nepromenjeno.

Studenti možda ne sede pred televizorom u osam uveče kao njihovi roditelji, ali na telefonima prate jednako mnogo sadržaja, možda i više. Ponekad čak provere i tv program kad hoće da uhvate utakmicu ili neku specijalnu emisiju. Platforma se promenila, a potreba nije. Televizijski program kao ideja i dalje živi, samo mu se drugačije pristupa.

Foto: Freepik

Šta sledi

Decenijama se priča da će televizija umreti, da će novine nestati i da je radiju odzvonilo. A oni se uvek nekako prilagode. Radio je preživeo televiziju, televizija je preživela internet, a štampa je preživela digitalizaciju, malo okrnjena, ali živa.

Ono što se sigurno neće promeniti je ljudska potreba da zna šta se dešava u svetu. Kako će se ta potreba zadovoljavati za deset ili dvadeset godina, ko zna. Možda kroz virtuelnu realnost, možda kroz nešto što još se ne može ni zamisliti. Ali ujutru ljudi će i dalje hteti da znaju kakva će biti vremenska prognoza i koje su najvažnije vesti.

Ljudske navike su tvrdoglavije nego što se čini. Tehnologija ih menja spolja, ali