Visoke tropske temperature, pa hladan tuš u vidu obimnih i intenzivnih pljuskova, poplave na mestima gde ih nikada ranije nije bilo, najezda insekata i „težak vazduh“ zbog kog ne možemo da dišemo – nisu scene zabeležene u prašumama Amazonije već klimatske promene sa kojima se, kažu stručnjaci, trenutno suočava Srbija.

Nevreme koje je proteklih dana zahvatilo veći deo Srbije, praćeno olujnim udarima vetrova i gradom veličine teniske loptice, posle kog uglavnom slede visoke temperature, doslovno je napravilo haos u našoj zemlji.

Nemoguće je a ne zapitati se kako smo došli do toga da Srbija ovih dana podseća na amazonske prašume?

Za ovakav vremesnki vrtlog u kom se tokom par sati smeni, možemo slobodno reći, nekoliko godišnjih doba, najzaslužnija je temperatura atmosfere koja je u proseku viša za jedan stepen, a stručnjaci objašnjavaju da upravo taj jedan stepen, iako ne zvuči drastično, može dovesti do katastrofa sa kojima se do sada nismo susretali.

– Kada je atmosfera toplija, to onda znači da u proseku ima više vodene pare, a u Srbiji je to više za sedam odsto. Samim tim, logično je da dolazimo u situaciju da pada više kiše. To nije samo kod nas zabeleženo nego je karakteristično za celu Evropu i Severnu Ameriku. Intenzivne padavine postale su intenzivnije i sada se češće dešavaju, a ovo je glavni uzrok – objašnjava za Blic Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta u Beogradu.

To bi na dugoročnom planu moglo da ukaže na to da će nam u budućnosti biti gore, samo je, kaže Đurđević, pitanje da li će nam biti „malo gore ili mnogo gore“.

Ko je kriv za ovo što nam se dešava?

U najkraćem, odgovor bi bio – mi. Đurđević upozorava da već tridesetak godina unazad imamo jasnu sliku katastrofe koju ljudi na planeti režiraju svojim neodgovornim ophođenjem prema prirodi, ali da do sada ništa značajno nije urađeno kako bi se ta katastrofa zaustavila.

– Celo ljudsko društvo je krivo za sve što proživljavamo sada, a mi ćemo u narednom periodu trpeti ekstreme. Stvar je u tome što tokom jedne godine nećemo imati više kiše nego što smo je imali ranije, ali način na koji dobijamo tu kišu će se znatno razlikovati. Tako ćemo u kratkom periodu imati veliku količinu padavina, a onda će uslediti sušni period – objašnjava Đurđević.

Danas smo svi meteoropate, pa i deca KAKVA NAS BUDUĆNOST ČEKA?

Rezultati klimatskih promena pružili su mogućnost da proteklih dana u Srbiji možemo doživeti vreme karakteristično za topske krajeve, tako da se život u Srbiji proteklih dana izjednačava sa životom u amazonskoj džungli. Tome u prilog govori i sve veće prisustvo insekata od kojih je bukvalno nemoguće odbraniti se.

Ovakvo vreme utiče na kvalitet života

Osim što poplave kao posledice jakih padavina otežavaju normalno funkcionisanje – od toga da je voda prodrla u kuće i druge objekte, gutala automobile, unakazila infrastrukturu i poljoprivredne useve – ona značajno utiču na našu svakodnevnicu.

– Ovakvo vreme se odražava na apsolutno sve segmente naših života. Veliki broj naših aktivnosti zavisi od toga kakvo je vreme i kakva je klima, poljoprivreda, vodni resursi, zdravlje ljudi, infrastruktura… U nekim slučajevima je manje drastično, u nekim više, ali generalno su sve te stvari povezane – zaključuje Đurđević.