U knjizi „Neobjavljeni rukopisi vlasotinačke istorije“ Radivoja B. Prikića zabeleženo je dosta manje poznatih detalja iz prošlosti Vlasotinca. Jedan od objavljenih rukopisa je i Blagoja Prikića, gde je zapis o tome kako su Vlasotinčani obezbedili „Pomoć države za izgradnju prvog vinskog podruma“.

Vlasotinački kraj je nekad bio čuven po gajenju vinove loze i kvalitetnim vinima. Početkom 1920-ih Vlasotinčani su udružili snage za izgradnju Podruma Vinarsko-vinogradske zadruge kako ne bi bili ucenjivani od raznih špekulanta. Međutim, za to im je bila potrebna pomoć države. Zadružni podrum je zvanično bio otvoren 18. septembar 1932. godine.

Po jednoj varoškoj priči Vlasotinčani su iskoristili poznanstvo sa generalom Petrom Živkovićem (1879-1947), koji je jedno vreme bio i predsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije. U seriji „Senke nad Balkanom“ generala Živkovića glumi Nebojša Dugalić

„Godine 1928. Toza Dimitrijević je bio šofer i imao svoju limuzinu. Sedeći ispred kafane „Solun“ u Vlasotincu, poveo se razgovor između Diše Dimitrijevića Crnobaraca, Dušana St. Miloševića i Jovana Dimitirjevića Amerikanca o nedostaku novca za izgradnju podruma vinarske zadruge“, piše na početku zapisa u pomnutoj knjizi.

Za razumevanje ove priče potrebno je objasniti ko su njeni akteri. Dimitrije Diša Dimitrijević Crnobarac je bio dvorski sekretar kralja Petra I Karađorđevića, a na Solunskom frontu je brinuo o državnoj arhivi i snabdevanju vojske. Njegov rođak Svetozar Toza Dimitrijević je bio profesionalni šofer, koji je jedno vreme vozio i kraljicu Mariju. Toza je prvi kupio automobil u Vlasotincu, a po potrebi je vozio i pojedine leskovačke industrijalce. Jovan Dimitrijević Amerikanac je kao proslavljeni ratnik Prvog svetskog rata iz Vlasotinca otišao u Ameriku, gde je proveo osam godina i zaradio novac koji je potom uložio u preradu grožđa i proizvodnju vina. Dušan St. Milošević je prvi apotekar iz Vlasotinca, koji je između dva svetska rata bio i narodni poslanik.

„Jovan Amerikanac je predložio prijateljima za kafanskim stolom:

„Evo šofera, ajde da se pogodimo sa njim da nas odveze u Matarušku Banju, tamo je Pera Živković, predsednik Vlade, da zatražimo pomoć od države. Ja sam sa njim bio na Solunskom frontu, poznajemo se dobro!“

Kada su pristigli u Banju, pitomci Vojne akademije su postavili bivak (slične manevre su držali i u selu Boljaru), a kada se pojavio Petar Živković (onda je bio general i predsednik jugoslovenske vlade) u pratnji agenata i dva vojnika sa oružjem, spazivši Dišu, odmah ga je prepoznao: „Zdravo druže!“

Uhvatio je Dišu ispod ruke i pošao sa njim u šetnju. U razgovoru mu je Diša objasnio razlog posete, a predsednik Vlade je obećao državnu novčanu pomoć za zidanje zgrade podruma i obećanje ispunio“, piše na kraju beleške Blagoja Prikića.

Ova priča živi u Vlasotincu već skoro sto godina. Od otvaranje Zadružnog podruma 1932. Vlasotinčani su narednih pola veka solidno živeli od vinogradarstva. Vlasotinačko vino je bilo poznato širom bivše Jugoslavije, a izvozilo se i u Čehoslovačku, Austriju, Nemačku…