Poslednjih godina beležimo rast ne samo cena stanovanja i čuvene minimalne potrošačke korpe već i školarina na fakultetima. Prošle godine smo svedočili studentskim protestima na više fakulteta, od kojih je Arhitektonski prednjačio u angažmanu. Ipak, bezuspešno. Godinu dana kasnije, stanovanje je ništa pristupačnije, domovi i dalje puni, a školarine ponovo skaču. Zapitali smo se – mogu li studenti i njihove porodice ovo da priušte?
Ko može da priušti obrazovanje u Beogradu i kako žive studenti? Studentkinje i studenti Beogradskog univerziteta odgovaraju na ova pitanja i predočavaju sa kakvim se preprekama susreću.
„Obrazovanje je dostupno samo ako si na budžetu”
„Samofinansirajuće cene školarina su za neke fakultete prilično porasle, tako da ima slučajeva kada studenti moraju da odustanu od studija ukoliko ne ostvare pravo na budžet. Materijali za učenje ili druge oblike aktivnosti na fakultetima (kao što su Arhitektonski ili neki umetnički smerovi) su takođe veoma skupi, pa ih ne može svako priuštiti, te ni ostvariti najkvalitetniji vid studiranja. U principu, dostupno je samo ako si na budžetu”, za Mašinu kaže Marina Krstić, studentkinja druge godine psihologije.
Nikola Milković, student druge godine ETF-a, za Mašinu navodi da ukoliko dostupnost visokoškolskog obrazovanja sagledamo kroz prizmu porodice sa prosečnim ili primanjima ispod prosečnih (što je mnogo češća situacija) – stav je jasan – studenti na budžetu će svoje osnovne troškove verovatno uspeti da plate, uz činjenicu da će roditelji morati da se odreknu nekih zadovoljstava, dok roditelji samofinansirajućih studenata moraju svoje ostale troškove svesti na minimum kako bi školovali svoje dete.
On dodaje da bi se sve to nekako i „svarilo” da je studiranje samo odlazak na fakultet i učenje. Međutim, ovaj student naglašava da studiranje osim obrazovne ima i socijalnu dimenziju i ulogu – druženje, razgovor, piće sa društvom, poneki izlazak, jutarnja kafa – ništa od toga nije neophodno, ali je prirodno. Pored svega toga, studentima su potrebni i obuća i odeća.
„Dakle, slobodno mogu reći da je dostojanstveno visokoškolsko obrazovanje (koje bi podrazumevalo malo više od osnovnih potreba) dostojno jednog budućeg stručnjaka, u velikom broju slučajeva nepriuštivo. Studiranje, a posebno u Beogradu, postaje luksuz”, zaključuje sagovornik Mašine.
Izvor: masina.rs
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Roditelji se odriču svega da bi deci omogućili studiranje. A i roditelji imaju pravo na dostojanstven i normalan život. Ako roditelji ostanu sa praznim frižiderom kad isprate svoju decu, a ostanu, i ako roditelji ostanu sa praznim novčanikom kad deca odu na studije postavlja se pitanje ko je doveo i decu i roditelje u ovakvo stanje? Jer deci trebaju zdravi roditelji a zdravlje ipak na usta ulazi pored svih ostalih stvari koje su neophodne.
Pa da roditelji pošalju decu nA studije DA UĆE ali njima lepše kad im postave šatore na sred raskrsnice pa malo „ŠMRKNU, NEKO PUŠI ĐOISTIK ILI KAKO SR BEĆ ZOVE A IMA IH I SA ŠPRICEVIMA,MALO PIJU“A KNJIGA,MA NEK UĆI KO JE BUDALA AKO MI FAJU PROLAZNU OCENU ETO NAS OPET NA ULICU. NAROD PA NEK IDE U KRUG JEL BAŠ MORAJU DA PROĐU KROZ TU RASKRSNICU MOŽE DA BUDU I KAMENKVANI A I IZŠUTIRANI AUTOMOBILI, KO IH …….E MI SMO BORCI PROTIV NASILJA
Korisniče Karlo,
iz napisanog je vidljivo da niste imali priliku da prođete kroz fakultet- a fakultet kroz vas svakako nije prošao.
Pa zato se siromasi valjaju po raskrsnicana i seru po parkovima ,a ima nekih koji sa fakulteta stiću pravo na penziju pa kako da mu nisu skupe studijs kad studira 30 godina.
Sve to je mnogo jeftinije u bilo kom drugom gradu u Srbiji.
Razumem one koji odlaze zbog studija koje postoje samo na Univerzitetu u Beogradu, to je opravdano.
Ostali uglavnom odlaze samo da bi mogli da se pohvale kako studiraju u Bg.
Jaz u kvalitetu studija između Beograda i drugih gradova gotovo da ne postoji.
Čak su studije van Beograda na nekim fakultetima i boljeg kvaliteta.
Deca prvo treba da se informišu i da ne podležu pričici kako je baš sve najbolje u Beogradu.
Te pričice su i dovele do propasti i do beogradizacije Srbije.