Za sadašnji status Klanice „Jugokoop“ Bujanovac, koja je već 10 godina u stečaju i koja je zapošljavala 83 radnika, predsednik opštine Šaip Kamberi krivi nadležne institucije u Beogradu i Vladu Srbije.

Zamoljen da to obrazloži, Kamberi je prihvatio intervju na ovu temu i rekao sledeće:

„A pokretanje proizvodnje u Jugokoopu za nas je neobično važno pitanje, jer bi se to neposredno odrazilo na razvoj stočarstva i poljoprivrede uopšte. Međutim, u Beogradu ne postoji politička volja da se ovo preduzeće privatizuje i da se tako stane na put njegovoj agoniji“.

Upućeni kažu da je za pokretanje proizvodnje u „Jugokoopu“ potrebno relativno malo sredstava.

„Jugokoop“ iz Bujanovca još čeka na obećanje predsednika države

 „To je tačno. To je pokazala i jedna naša analiza, a Jugokoop je trenutno jedan od dva-tri najvažnija privredna kapaciteta u Bujanovcu. Na žalost, i uprkos svih naših inrervencija, država to ne prepoznaje i ne pokazuje interesovanje da se tamo nešto menja“.

Vi ste gospodine Kamberi, o tome svakako, razgovarali i sa Zoranom Stankovićem, predsednikom Koordinacionog tela za jug Srbije?

„I predsednik Koordinacionog tela prepoznao je značaj pokretanja proizvodnje u Jugokopu, jer bi se, relativno malim ulaganjima, rešio jedan veliki problem Bujanovca u juga Srbije. To bi bilo jako značajno za veliki broj seoskih domaćinstava koja su se do juče bavila proizvodnjom duvana i koja bi sada, za kratko vreme, prešla na uzgoj stoke“.

 Šta ste zaključili iz tih kontakata i sa Koordinacionim telom i sa i sa Vladinim zvaničnicima?

„Zaključio sam da se čeka na Ministarstvo privrede i na Vladu Srbije koji treba da donesu te početne odluke o privatizaciji – dakle, da nađu ozbiljnog kupca za jedan kapacitet koji je potreban ne samo nama u Bujanovcu“.

Da li to znači da od Beograda,dakle, za građane Bujanovca nema vajde?

„Tako je. Ja sam prošle godine, u saradnji sa Koordinacionim telom, ponudio da lokalna samouprava , iz svog skromnog budžeta, izdvoji neka sredstva za pokretanje proizvodnje u Jugokoopu. Ispostavilo se, kako rekoh, da stavovi KOO tela nemaju podršku Vlade i nadležnih  u Beogradu“.

 Predsedniče, dolazimo do čudnog zaključka da veliki nered sa prometom stoke ne samo na Stočnoj pijaci u Bujanovcu, odgovara vlastima?

„Stočna pijaca u Bujanovcu praktično ima status regionalne pijace za promet stoke. To je i logično, jer ako vlast neće ili i ne želi da uredi neke odnose, onda to uređuju sami građani i tržište zakonima ponude i potražnje“.

Da na kraju zaključimo:  vi smatrate da je odnos službenog Beograda prema „Jugokoopu“ – odnos vlasti prema Bujanovcu.

„Ne samo to. Ja sam tokom mog mandata nekoliko puta insistirao kod Koo tela da nadležni napokon reše status nekada tri najveća preduzeća u Bujanovcu – „Jugokoop“, “Gumoplastiku“ i „Bujanovačku Banju“. Međutim na planu podrške tu se nije otišlo dalje od deklarativnosti. Tako danas politički gledano, odnos prema Jugokoopu je odnos države prema Bujanovcu i ovom kraju“.