Kantaru starom više od trista godina dive se svi koji dođu u poslastičaru Vranjanca Srđana Trajkovića. Ovaj predmet Srđanu je u oči otvaranja lokala poklonio njegov prijatelj iz čuvene vranjske porodice Klinčari.Okačen o zid i danas je nemi svedok nekih prošlih vremena.

Na njemu jedino nedostaje tas. Ovaj deo zadržali su stari vlasnici. Na pitanje zašto su to učinili neki mudri Vranjanci će vam reći: „E, takoj se toj raboti u Vranje“.

Kanatar je napravljen od najfinijeg čelika koji je u ono vreme uvezen iz Turske. Da ga je pravio majstor svog zanata da se primetiti golim okom. Njegove prefinjene ivice, sa ponekim zavijutkom koji podseća na ukras, govore da je onaj koji je pravio ovaj predmet imao umetničku dušu. I ne samo to.

On je napravio takav kantar koji u gram može da izmeri sve što čovek poželi.To u porodici koja ga je godinama imala u svom vlasništvu odlično znaju. A kako i ne bi kada su sami na kantaru merili klinove za potkivanje krupne stoke, a koje su oni proizvodili. Njihove klinove  u potkivanju konja, krava i volova koristili su skoro svi albatini u vranjskom kraju. Toliko su bili kvalitetni da su i sami vlasnici tražili da im se stoka potkuje baš sa njihovim klinovima.

„Prijatelj koji mi ga je poklonio pričao mi je da su ovim kantarom merili i najprefinjeniju svilu koja je u ono doba dopremana iz Turske, a od koje su ondašnji krojači šili najkvalitetnije i najskuplje komade odeće. Šteta što ne zna da govori inače bi mogao što šta da nam otkrije“, priča Srađan.

Bilo kako bilo, kantar će i u Srđanovom lokalu nastaviti da nemo svedoči o vemenu u kome je nastao i da privlači pažnju njegovih gostiju koji ne štede selfije kada čuju o kakvoj starini je reč.