Sve mi je ovaj život kao bajagi. Kao bajagi živim, smejem se, plačem, uzdišem, pišem…Kao bajagi svi vole to sto pišem a kuća mi puna neprodatih knjiga, kao bajagi lepo slikam, a opet, u svakom ćošku slika, kao bajagi sam srećna a krv mi iz očiju ide.

Kao bajagi me vole a sete me se kad me sretnu.

Kao bajagi biće bolje, kao bajagi, kad na vrbi rodi kukuruz, kao bajagi svima ne valja, a niko da zucne. I za to me baš briga

Prodavačica se kao bajagi smeška a redovno mi zakine neku banku. Kao bajagi mi daju nagrade a i ne slušaju moje pesme, kao bajagi ne mogu bez mene a plaše se samoće, kao bajagi smo rod pa mi se tope a nikad mi u kuću ušli nisu, kao bajagi se svađaju sa mnom a gledaju da pogode gde najviše boli.

Kao bajagi me na šalteru sluša žena, a samo sto ne drekne ,,marš u tri lepe“. Kao bajagi mi pričaju da sam bila najlepsa devojka a sve se gabori lepili za mene.

Kao bajagi se ljubazno smeju kad uđem da kafu popijem a kad krenem ka stolu koji mi se dopada kažu da je već zauzet. Kao bajagi mi izdavač najbolji prijatelj a kožu mi s leđa skine, naravno uz osmeh i gomilu laži, pa kad otkrijem nakaći mi i znano i neznano.

Kao bajagi mi život ide ka sreći a jos malo i deca se neće sećati ko ih je rodio.

Kao bajagi me zovu da ne preskočim rok za pesmu a posle me nigde nema, ko bajagi nešto radim a samo gubim vreme i dane.

Kao bajagi me ništa boleti neće a duša me odavno boli do one fizičke

Kao bajagi hvale moje kulinarske ljonge a ovamo se oćima domunđavaju kako je moglo i bolje.

Kao bajagi sam bila jedan od najboljih radnika a prvu me najuriše kad krenu sve u raspad. Ko bajagi sam žalila zbog toga a jedva čekala da se ratosiljam one zmije sto me kinjila i kojoj jednom umalo šljiskalicu ne zalepih.

Ko bajagi me na radio zvali da recitujem pesme, pa me zaboravili čim sam iza prvog ćoka zamaknula..

Kao bajagi majka me volela a odrekli me se pa i kad sam posle vise godina počela da odlazim kod nje nije mogla da sakrije koliki sam joj stranac.Ko bajagi sam stajala kraj nje ne žive i kao sebe silila da zaplačem al nisam jer bih više za mene živu plakala, a to je toliko sebično.

Kao bajagi zivim a kad bih se sad izvrnula s ove stolice dok kuckam ovu neverovatnu glupost, bilo bi mi svejedno.

Kao bajagi vi ćete čitati ovo sto sam napisala i reći kako vam se ovo dopada a mislićete ko je švrlja ovako ludu i blentavu…Kao bajagi i za to će me baš biti briga…