Kazandžija Miloša zanat ispekao kod dede, a danas pravi kazane vrhunskog kvaliteta

U radionici kazandžije Miloša Antića, iz Donjeg Neradovca kod Vranja, zvuk čekića ne prestaje da se čuje tokom čitavog dana, pa utihne tek negde predveče kada, privede kraju posao za taj dan.

Njegove obaveze, međutim, pred početak sezone pečenja rakije i svinjokolja u vranjskom kraju se nikako ne smanjuju, već samo povećavaju. I narudžbine stižu skoro svaki dan. Miloš prihvata onoliko poslova koliko može da uradi i on to tako uvek radi kada je pretrpan poslovima, jer ne želi da mušterijama zakine na kvalitetu.

Toga mušterije postanu svesne pri prvom kontaktu sa njim, a pogotovo kada vide kakve kazane ume da pravi ovaj tridesetjednogodišnjak. Otuda mu bez problema poveravaju na kalaisanje svoje stare  kazane za topljenje masti i kotlove i naručuju nove za pečenje rakije, pravljenje masti i prženice.

Da je Miloš izuzetno talentovan za ovaj posao primetio je i njegov deda dok se kao dečak vrzmao po njegovoj kazandžijskog radnji. Otuda je, kada je ojačao i stasao u lepog i pametnog mladića, krenuo da ga podučava ovom zanatu. Miloš je od početka sve tajne ovog zanata upijao poput sunđera i za tri godine uspeo da postane pravi kazandžija.

U želji da ga što bolje nauči kazandžijskom zanatu njegov deda je mnogo puta znao da se na njega naljuti zbog nekog propusta.

Na tome mu on nikada nije zamerio jer je znao da to radi za njegovo dobro. A zašto je deda bio toliko strog prema njemu shvatio je tek kada se pre dve godine osamostalio i otvorio svoju kazandžijsku radnju.

“Voditi i u isto vreme raditi u jednoj ovakvoj radnji je velika odgovornost, pogotovo u vremenu kada više nema kazandžija i kada ljubitelji dobre kapljice nemaju kod koga da naruče da im napravi kvalitetan kazan. A i kada ga pronađu i kazandžija im kaže da za rakijski kazan od sto litara moraju da izdvoje sedamsto evra, oni odmah ustuknu jer im se čini da je to mnogo skupo.  Za naše prilike to jesu velike pare, ali oni ne znaju da se kazani ručno rade od početka do kraja i da to ume da potraje i dobrih mesec dana. U tom poslu najteže je saviti dno, a sve ostale radnje koje kasnije uslede su mnogo jednostavnije i lakše”, priča Miloš.

On dodaje da bez dobrog bakra nema i dobrog i kvalitetnog kazana. Najbolji je onaj koji se izrađuje od pravog bakra za prvljenje posuđa.

“Kada kazandžija ima dobar materijal u rukama onda ne može da ispadne loš kazan. Posao oko izrade kazana mora da se radi polako jer ako se požuri i na bakru napravi greška ona se teško može ispraviti”, kaže Miloš.

Kazanžija Miloš to dobro zna i zato kada krene da radi sa bakrom na kazanu ništa ne prepušta slučaju.

Zato su njegovi kazani vrhunskog kvaliteta u šta su se mnoge njegove mušterije, poput Neradovčanina Ivana Đorđevića, za koga je napravio prvi kazan po otvaranju radnje, već uverile.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

vaš komentar