U Leskovcu je juče ubijena druga žena u poslednja dva meseca. Statistika je poražavajuća. U proteklih 14 godina u Srbiji je više od 430 žena ubijeno u porodičnom nasilju, dok je od početka godine ubijeno njih 15.

Ovakvi podaci ne samo da opominju, već i stvaraju obavezu preuzimanja odgovornosti od strane društva, sagledavanje propusta i izostanka prevencije kao i obavezu osvešćivanja i emancipacije žena . Pre svega stvaranja bezbednog okruženja za sve žene.

Iako sistem zaštite žena od nasilja postoji, on niti je dovoljno dobar, a još manje funkcioniše. Kapaciteti institucija u sistemu zaštite su vrlo limitirani i neophodno je raditi na njihovom jačanju. Delovanje u zakonskim okvirima gotovo uvek se svodi na zabranu prilaska. Ako imamo u vidu da je porodični dom najnesigurnije mesto za ženu, jer većinu slučajeva ubistava žena i nasilja počine njihovi partneri, shvatićemo da je podizanje svesti o neophodnosti prijavljivanja nasilja jedan od najvažnijih zadataka ovog društva. Tim ženama je takođe neophodno pružiti i psihološku i materijalnu podršku.

Odgovornost grada Leskovca je – ogromna

Svesni smo postojanja patrijarhalnih modela u našem društvu i posledičnog rodno zasnovanog nasilja. Stoga moramo biti još svesniji potrebe rušenja mitova da su žene vlasništvo muškaraca. Neophodno je kroz institucije, kulturu, obrazovanje i medije podići javnu svest o uzrocima i posledicama femicida. Važno je kompleksno sagledavanje porodičnog nasilja i rada na prevenciji jer se nijedna institucija sama ne može boriti protiv tako složenog problema.

Podsećamo da u Srbiji postoji broj telefona na koji se svakodnevno može prijaviti nasilje u porodici. Postoji i ženski SOS telefon, kao i besplatna pravna i psihološka podrška koje se mogu potražiti i anonimno.