Kiši koja je ovih dana u vranjskom kraju obilno kvasila žedna polja najviše su se obradovali poljoprivredni proizvođači zato što će im omogućiti da setvu pšenice započnu na vreme. Otuda su i požurili da što pre nabave đubrivo i seme kako bi ovaj najvažniji jesenji posao završili u optimalnom roku.

Da poljoprivrednici setvu pšenice treba da obave u optimalnom roku koji počinje 10. a završava se 25. oktobra, savetuje i Nade lazović Đoković, savetodavac u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi, koja im za sezonu 2021- 2022. preporučuje da seju sorte gustine setve ( broj klijavih zrna po metru kvadratnom) od 400 do 550 zrna.

Setvu obviti na dubini od 4 do 5 centimetara

Ratari, po njenim rečima, setvu treba da obave na dubini od 4 do 5 centimetara. Ona ne sme biti plitka, ali ni duboka jer postoje velike razlike u razvoju biljaka u samom bokorenju i otpornosti kako na mraz, tako i na sušu. Svakim odstupanjem od idealnih uslova setve (rok, priprema zemljišta…) povećava se i setvena norma.

„Nakon setve korisno je uraditi i valjanje naročito u sušnim godinama kako bi se postiglo brže i ujednačenije nicanje.“, kaže Lazović Đoković i podseća proizvođače da obavezno seju zdravo i kvalitetno seme i da ne kupuju seme pšenice od drugih proizvođača koji su imali sa određenom sortom bilja bolji prinos,bolju hektolitarsku masu i čije seme na oko izgleda krupnije i lepše jer to nisu parametri kvaliteta. Setva takvog semena bez poznatih parametara kvaliteta (čistoća, energija klijanja, klijvost, masa 1.000 semena i zdravstveno stanje) nosi veliki rizik. Ove godine je posebno opasno da se seje uobičajena količina po jedinici površine zbog toga što je seme sitnije.

„Takođe, veoma važan korak u procesu proizvodnje i pripreme semena za setvu je i njegovo tretiranje. Stručno tretirano seme podrazumeva da je sredstvo kvalitetno i podjednako naneto na svako seme, tako da svako dorađeno seme dobije istu količinu aktivne materije. Pri samostalnoj doradi ne obezbeđuje se kvalitetna zaštita semena, jer izostaje kvalitetno nanošenje fungicida.“, ističe Lazović Đoković.

Ona dodaje da ratari pšenicu treba da gaje u višegodišnjem plodoredu, gde učestvuju leguminoze i okopavine, a monokulturu treba da izbegavaju jer je pšenica teško podnosi.

“U našim uslovima dobri predusevi su grašak, grahorica, pasulj, krompir povrće, a kao loši kukuruz, ječam, raž i pšenica. Kukuruz kao predusev koji se najviše koristi za setvu pšenice u našem regionu nije pogodan, jer kasno sazreva te kasni obrada zemljišta i setva pšenice, a pored toga kukuruz i pšenicu napada ista bolest ( Fusarium spp.) koja se preko biljnih ostataka prenosi sa kukuruza na pšenicu”,naglašava lazović Đoković.

Uraditi kvalitetnu predsetvenu pripremu

Pored plodoreda, ističe ona, potrebno je obezbediti što bolju i kvalitetniju predsetvenu pripremu koja se sastoji od oranja zemljišta plugom do 25 cm dubine minimum, a zatim usitnjavanje zemljišta tanjiračom i setvospremačem, kako bi se stvorio rastresitiji površinski sloj zemljišta za što bolje ukorenjavanje. Kao redovnu meru ne treba izostaviti đubrenje osnovnim đubrivima na osnovu prethodno izvršene hemijske analize, i to po principu zaoravanje NPK, a azotna đubriva dodati u proleće u jednom ili dva navrata.

Zbog blage jeseni i zime postalo je uobičajeno da se vrši postavljanje mamaka radi zaštite od glodara. Na proleće treba uraditi suzbijanje korova, zatim dva fungicidna tretmana i jedan insekticidni. Uz ove tretmane preporuka je i primeniti folijarno đubrivo specijalizovano za primenu u pšenici u količini 2,0 – 5 L/ha po tretmanu. Samo kada biljke dobiju sve što im je potrebno za rast i razvoj, ratari mogu da očekuju visoke i stabilne prinose.