Na području Jablaničkog okruga od ukupno zasjanih 17.000 hekatra  ozimih useva, pod pšenicom se nalazi 15.500 hektara. Pšenica je,  u zavisnosti od lokaliteta, sorte i rokova setve, u fenofazi od klasanja do početka cvetanja.Na poljima, gde je primenjena puna agrotehnika i saveti struke, ona se nalazi u odličnom stanju.

Kiša je pala povoljno će uticati na ovu ratasku kulturu.

“Sada se vidi razlika u pšenici kod onih poljoprivrednika koji su primenili sve agrotehničke mere i koristili kvalitetno seme”, rekao je za Jugnediu, Boban Stanković savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo u PSS Leskovac.

Pšenica u toku cele vegetacije  zahteva vodu, a suša se javlja uglavnom u drugom delu rasta.

“Najveći prinosi, najbolji kvalitet postižu se u područjima s ukupnom količinom padavina od 650 – 750 mm”, kaže Stanković.

On naglašava da su kritični periodi ove ratarske kulture u potrebi za vlagom: period setve  i nicanja, vlatanja, klasanja i nalivanja zrna.Nedostatak vlage je daleko manje štetan ako nastupi u fazi bokorenja ili u fazi početka voštane zrelosti.Pri suvom zemljištu u fazi klasanja prinos zrna smanji se za 45 do 50 posto,a ponekad i više.

“Na cvetanje se nepovoljno odražavaju visoka kao i niska temperatura, suša, duži kišni period i jaki vetrovi. Usled nepovoljnog oprašivanja pri lošim  uslovima u vreme cvetanja, može doći do nepotpunog obrazovanja zrna u klasu.Klasanju cvetanju i oprašivanju pogoduje umereno toplo vreme. Pšenici u doba cvetanja najbolje odgovaraju noćne temperature od 11 stepeni, a dnevne do 25 , najviše do 30 stepeni. Ono što je sigurno, kiša koja je pala je dobro došla pšenici ali joj neće prijati stalna oblačnost i nedostatak sunca.  S obzirom da se ne očekuje da ovakvo vreme potraje, neće biti značajnijeg negativnog uticaja na formiranje prinosa kod hlebnog žita”,  rekao je Stanković.

Folijarna ishrana azotom se može ponoviti prilikom primene fungicida u fazi cvetanja i oplodnje, ističu stručnjaci PSSS Leskovac.