Kiša koja u aprilu gotovo neprestano natapa plodne oranice u Pčinjskom okrugu sprečila je ratare da setvu kukuruza započnu u optimalnom roku. Zbog toga će oni morati da sačekaju lepše vreme i počnu sa setvom tek kada setveni sloj na dubini od deset centimetara dostigne temperaturu od deset Celzijusovih stepeni.

Mnogi su zbog lošeg vremena odložili i kupovinu reprometerijala za setvu. To pogotovo primećuju trgovci u ovdašnjim poljoprivrednim apotekama koji intenzivniju prodaju očekuju neprosredno pred početak setve. To nam je potvrdio i šef prodavnice „Plavi kamen“, Miloš Manasijev, koji je istakao da je i ove godine njihova prodavnica odlično snabdevena semenskim materijalom najpoznatijih domaćih proizvođača semena u zemlji (AS, NS i ZP), ali da je ove sezone njihova cena veća za petsto dinara po džaku.

Nada Lazović, Đoković, savetodavac u vranjskoj Poljoprivrednoj službi, pak, poručuje ratarima da u setvu krenu čim im to vreme dozvoli, ali da ove hladne dane iskoriste da završe sve neophodne pripreme kako bi ovaj veliki posao završili u rekordnom roku.Ovaj hladni period dobro će doći poljoprivrednim proizvođačima i za predsetvenu pripemu zemljišta u kome ima dovoljno vlage.

„Ratari setvu treba prvo da obave na peskovitom, a kasnije i na teškim tipovima zemljišta. U povoljnim uslovima klijanje i nicanje traje od pet do sedam dana, a dubina setve zavisi od veličine semena, načina setve, pripremljenosti parcele i sadržaja vlage u zemljištu. Na teškim tipovima zemljišta kukuruz se seje na dubini od četiri do pet centimetara dok na lakšim od pet do sedam“, kaže naša sagovornica.

Ona, takođe, podseća ratare da svoje mašine dobro pripreme za setvu kukuruza i ne dozvole da dođe do gubitka semena u setvi koji zbog zastarele mehanizacije zna da se kreće od pet do deset posto.

„Takve gubitak treba svesti na tolerantnu meru od dva do tri posto što je sa mehanizacijom starom od po trideset godina koju poseduju naši proizvođači vrlo teško uraditi“, kaže Lazović Đoković.

Ratari koji obrađuju preko pet hektara zemlje, prema njenim rečima, u praksi uglavnom primenjuju sve što im struka kaže, ulažu u mašine i unapred planiraju svoju poljoprivrednu proizvodnju. Gajenje kultura na malim površinama je sasvim drugačija i na njima proizvođači proizvode kukuruz za sopstvene potrebe, ishranu svinja, tovua junadi… i gaje hibride koji daju nešto niže prinose.