Na protestu koji je održan u Beogradu 15. marta pod nazivom „15. za 15“, dogodio se incident tokom odavanja pošte preminulim licima u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, u kojem su građani bili izloženi određenim, kako se navodi u medijima, zvučnim talasima koji su ugrozili zdravstveno stanje okupljenih građana. U medijima su se pojavile informacije da je u pitanju „udar zvučnog topa“, dok su predstavnici vlasti i bezbednosnih struktura takve informacije demantovali.

Nakon natpisa u medijima da se veliki broj građana javio Urgentnom centru sa zdravstvenim tegobama koje bi mogle da budu posledica upotreba “zvučnog topa”, Univerzitetski klinički centar Srbije (UKCS) se oglasio i demantovao informacije da je u toj zdravstvenoj ustanovi zbrinuto na desetine građana sa takvim tegobama. Oni su naveli da je kod svih građana koji su bili pregledani u Urgentnom centru urađena kompletna dijagnostika u skladu sa medicinskom doktrinom i da ni kod koga nisu zabeležene takve tegobe. Takođe, naveli su i da traže od nadležnih organa da hitno sprovedu istragu protiv onih koji izazivaju paniku širenjem lažnih vesti, kako ne bi ni u jednom trenutku pala senka sumnje na sve medicinske radnike Urgentnog centra UKCS koji svakodnevno predano rade svoj posao.

Nakon toga, Više javno tužilaštvo u Beogradu je 16. marta naložilo Prvom osnovnom javnom tužilaštvu da formira predmet i naloži identifikovanje lica koja su takve, kako se navodi u saopštenju, “neistinite informacije” širila u javnosti, zbog postojanja osnova sumnje da je na ovaj način izvršeno krivično delo Izazivanje panike i nereda iz člana 343. Krivičnog zakonika.

Ovakvo postupanje javnih tužilastava bi moglo da ima dalekosežne posledice na slobodu medija i generalno na slobodu izražavanja. Incident koji se dogodio opravdano je doveo do uznemirenosti građana i predstavlja događaj za koji  javnost ima pravo da u potpunosti bude obaveštena o svim relevantnim informacijama i nalazima u vezi sa njim, a protok i dostupnost  informacija o tome ne smeju biti ugroženi. S obzirom na težinu incidenta i uznemirenost gradjana, javno tužilastvo je najpre imalo obavezu da utvrdi sve okolnosti i zaštiti interes svojih gradjana. Međutim, Prvo osnovno javno tužilaštvo nije postupilo na taj način.

Prvo OJT je tek 18. marta obavestilo javnost da je u vezi sa ovim događajem formiralo predmet i da je na osnovu izveštaja institucija od kojih su tražili podatke, tužilaštvo utvrdilo da nijedna od organizacionih jedinica i pripadnika angažovanih na obezbeđenju protesta nije čula, videla i upotrebila tzv. „zvučni top“, i obavestilo da će i dalje raditi “na utvrđivanju razloga izazivanja ponašanja građana kritičnom prilikom”.

Formiranje predmeta zbog širenja panike pre iznošenja zvaničnih informacija o samom događaju, može imati negativan efekat na informisanje javnosti i predstavlja direktan pritisak i pretnju slobodi izražavanja i mišljenja, koja je zagarantovana domaćim zakonima i Ustavom, kao i međunarodnim dokumentima. Ovakva odluka tužilaštva ugrožava slobodan protok informacija putem medija, i vrši direktan pritisak na građane koji su se u tom trenutku našli na ulicama Beograda. Pored građana koji žele da javno pričaju o incidentu, pogođena su i druga lica koja su o ovoj temi i mogućim uzrocima govorili u medijima. Takođe, ovakav stav javnih tužilaštava može ugroziti slobodu medija i dovesti do cenzure koja je zabranjena zakonom i Ustavom, ali i do autocenzure samih novinara koji zbog straha od krivičnog gonjenja mogu odustati od bavljenja ovom temom.

Sloboda izražavanja i mišljenja je jedno od osnovnih ljudskih prava i tekovina demokratskog društva i zagarantovano je najvažnijim međunarodnim dokumentima. Podsetimo da je Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i osnovnim slobodama zagarantovana sloboda izražavanja, kao i posedovanje sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice. Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima takođe propisuje da svako ima pravo na slobodu mišljenja i izražavanja, što obuhvata i pravo da ne bude uznemiravan zbog svog mišljenja, kao i pravo da traži, prima i širi informacije i ideje bilo kojim sredstvima i bez obzira na granice. Primena konvencija, kao i nadležnost Evropskog suda za ljudska prava zagarantovana je Ustavom Republike Srbije koji propisuje neposrednu primenu opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i potvrđenih međunarodnih ugovora.

Koalicija za slobodu medija poziva  domaće institucije da prilikom preduzimanja radnji iz svojih nadleznosti imaju u vidu navedena prava koja su zagarantovana nacionalnim ali i međunarodnim aktima, i da sagledaju kako njihovo postupanje može uticati na slobodu izražavanja i slobodu medija. Takođe, vazno je da prilikom utvrđivanja svih okolnosti događaja od 15. marta institucije pristupe transparentno i da o svom postupku obaveste građane jer je reč o događaju koji je od izuzetnog interesa za  javnost. Javno tužilaštvo je nezavistan organ i mora da ostane samostalno u vršenju svoje dužnosti. Niko ne može uticati na javno tužilaštvo i nosioca javnotužilačke funkcije u postupanju i odlučivanju u pojedinom predmetu.

Koalicija za slobodu medija,

Beograd, 19. mart 2025.

Koaliciju za slobodu medija čine: Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal Pres“, Fondacija Slavko Ćuruvija i GS KUM Nezavisnost