Gotovo da nema dana, a da neko od kupaca ne svrati po lozne kalemove u dom proizvođača Srbe Tasića, iz Donjeg Vrtogoša, kod Vranja. Za sve njih on je uvek tu sa suprugom Gordanom kako bi im preporučili željeni asortiman tražene robe. Tasić kaže da su najtraženije autohtone vinske sorte poput smederevke, župljanke, plovdine, a od stonih kardinal, afusali, hamburg,viktorija, muskat italija. Stone sorte grožđa i danas su aktuelne kod Albanaca iz Severne Republike Makeodnije koji dolaze kod njega da ih kupe.

“Za razliku od njih Makedonci kupuju mahom vinske”, priča Tasić i sa zadovoljstvom ističe da mu je pre neku godinu, posle 35 godina,ponovo došao jedan Albanac sa namerom da od njega kupi lozu za sadnju.

Ovo ne treba da čudi s obzirom da se on ovim poslom bavi više od pedeset godina. U ovaj posao ušao je praktično 1963. godine kada je sa svojim kalemarima iz sela otišao na kalemljenje u Strumicu u Severnu Republicu Makedoniju gde je imao priliku da vidi kako to rade tamošnji proizvođači. A da je to zaista isplativ posao video je i kod svog nekadašnjeg komšije Spire Perovića koji proizvodio i po dva miliona loznih kalemova godišnje i prodavao ih na teritoriji nekadašnje Makeodnije i Kosova.

Prvi ozbiljan posao koji je ujedno za njega bio i odskočna daska u daljem radu, Tasić je dobio kada je na dve godine potpisao ugovor sa tadašnjom firmom “Lozar” iz Titovog Velesa o proizvodnji 15.000 loznih kalemova u saradnji sa još dva proizvođača iz ovog sela.

Zahvaljujući ovom poslu on je uspeo da se tržištu nametne kvalitetom svojih proizvoda pa su njegovi lozni kalemovi bivali sve traženiji kod kupaca ne smao na Jugu Srbije već i Makedoniji i Kosovu.Kako je potražnja rasla tako je on stalno povećavao broj proizvedenih loznih kalemova na svom imanju pa tako je u jednom trenutku dostigao cifru od oko 40.000.

Planirao je Tasić da ponovo poveća proizvodnju, ali gaje u tome sprečio raspad Jugoslavije. Te ratne 1999. godine propali su mu proizvedeni lozni kalemovi i nije mogao da pripremi sadni materijal za novu proizvodnu sezonu. Uprkos pretrpljenoj šteti on je smogao snage da nastavi da se bavi ovim poslom, ali zato pred svaku proizvodnu sezonu pažljivo analizira tržište i u skladu sa tim planira proizvodnju.

Zbog loše situacije na tržištu poslednjih godina je celokupnu proizvodnju sveo na oko 4.000 loznih kalemova. Isto toliko lkalemova će proizvesti i ove godine. Deo proizvedene podloge planira da proda, a ostalo će da kalemi.