Kad sam došo 700 nji je već strpljivo cćkalo i poglećkuvalo prema centar grad. Iz taj pravac je trebao da stigne. Pre tri sata. I taman kad se pomiri s činjenicu da neću ni danas stignem na vreme na rabotu, u daljinu se pojavi prefarban Ikarbus iz ’86. Samo dim i korozija na pola krilo odavali su njegovu brižljivo čuvanu tajnu – da je za u kontejner.

I čim vidoše na horizont nešto što liči na autobus, ljudi postadoše nekako bliži. U ti trenuci se svi nabijev jedni do drugi. Osetiš neku toplinu i koe su ljudi oko tebe jeli. Neki su locirav tačku na ivicu od trotoar kude će zakoči. Tuj se nacepiv, spremni da prvi proletiv kroz vrata il da se strkaljav pod točkovi ako gi omanda retrovizor. Tamo na drugi kraj formiraju se pešes udarne grupe koje su se nameračile preko svi da utrčiv.

Kako se vozilo prim’calo ćuškanje dobi na intenzitet.
Pritisnu vozač kočnicu, udariše paknovi na diskovi, zacvileše točkovi i 50 metra posle stanicu autobus stade. Vrata se otvoriše. Krenuše da deluju po moju grbinu kolineralne sile. Pravac i smer butanja od peron prema vrata.

Da bi se svi nabili, nauka kaže da rastojanje u međuputnički prostor treba bude manje od 10–15 metra, a gustina jezgra koje se formira na sred autobus da bude 1014 g/cm³. Tek tad mož da krene proces fuzije – sjedinjavanje naroda u prostu masu koja oće po svaku cenu da stane u jedan autobus. Iako će za 10 minuta dođe drugi.

Zato putnici još na početak mora savladav silu odbijanja koja nastaje između nji. Definicija ove sile glasi – što te više butam na tam to ti više oćeš da se nagnjeteš do mene. Izražava se s jednačinu: F = k (m1 * m2)/ r2
F – sila kojom te butaju iz autobus
k – koeficijent s koji se ti butaš u autobus
m1- masa putnika koji je u autobus
m2 – masa putnika koji oće u autobus
L2 – barijera koja se javlja kad ti neki nabije lakat u rebra. Ona istovremeno pravi modrice i usporava proces butanja

Da li će se odbijanje savlada zavisi i od naelektrisanje. Ako je neki pozitivno naelektrisan, onda će mu se lako približite i nakačite na šiju. Će otrpi. Ako su oba putnika negativno naelektrisana, postoji velika verovatnoća da neki nekog izgori po oči čim ga nagazi na cipelku.

Krenumo.

Na početak fuzija krenu brzo – buta te koj stigne, niko nikog ne zarezuje. Al na svaku narednu stanicu beše poviše narod nego na prethodnu. Proces poče da se usporava, jer više ruku ne mož da digneš da se počešaš.

Ispred vrata se tad pojaviše putnici katalizatori. Oni ubrzava proces tako što se od stanicu vatav za šipku iako nema kude ni nogu da turiv. Dok se praviv šuntavi, butav svi pred nji i vikaju „Ajde malo na tamo“. Katalizator nema kantar i često se desi da izazove reakciju kod vozača koji ga pritiskom na specijalno dugme šljepoše s vrata po slepočnice i otkači od autobus.

Trenje između vaše telo i tuđu guzicu je još jedan veliki problem kad se provukujete kroz gužvu. Penzioneri su zato tu u svaki autobus. Oni uklanjav trenje iz vazduh tako što zatvarav sve od kude gi nešto duva. Na taj način praviv visoki vakuum, plus se ogrnu s jeleče. Pošto se kroz prostor više ne prostire ni zvuk, ne čuju kad 50 čoveka vikaju da otvoriv nešto jer će icrcamo.

Broj putnika nastavlja da raste jer niko neće izađe, a ni da ispadne iako petorica visiv na vrata. Kad se jednom uvativ, energija veze između nji i šipku je jedna od najjače sile u prirodu. 140 puta jača od gravitaciju koja oće da gi udari od zemlju. Ali zbog toga što im je anti-G odelo na pranje, ne mogu da se odupru uticaju G sile koja se javlja pa je mogućnost katapultiranja u krivinu povećana.

Vozimo se dvajes minuta. Jezgro sa već stabilizovalo (niko nigde ne mož da mrdne) i povećalo masu. Pod uticaj te javlja se zakrivljenost prostora i vremena pa se i autobus nakrivio na jednu stranu. 300 čoveka koji stojiv na jednu nogu u ovi trenuci mož da usmeri proces u dva pravca – ili će zadnja osovina pukne il će ni milicija napiše kaznu za pretovar.

Grejanje radi po majski režim – Webasto uključen na trojku. Od sve strane toplotna energija zapljiskuje putnici po obrazi. Pod efekat staklene bašte grupa nebanjani pojačano isparava i na taj način pokreće hemijske reakcije koje štipev oči. Neki bi da se onesvestiv al čekav jer nemaju kude da padnu.

Približavamo se do poslednje stanice. Temperatura je poveća nego zimi u opštinu. Uslovi su postali pogodni da lipšemo. Nema se više kude, mora nastane fisija – putnici istiskuju jedni drugi i izlaziv pod velike brzine, jezgro se cepi, a zbog povećano trenje nekom otcepiv džep od košulju ili otkinev dugme. To su takozvani fisijski fragmenti zbog koji redovno neki nekog napsuje na izlaz.

Količina energije u zatvorenom sistemu uvek je konstantna, reče mi moj nastavnik iz fiziku jednom prilikom. I zalepi mi jedinicu. Zato se na poslednju stanicu otvarav vrata – da se proladi. Vreme neophodno da se energija oslobodi jednako je vremenu koje na vozača treba da otrči po bureče.

Al narod na stanicu nema vreme. Otvorena vrata su signal da se što pre zauzmev mesta.

Vozač se vrća, udara burek od kontrolnu tablu, ubacuje ga u prvu i nabiva gas do patos. Nova fuzija mož da počne.