Republički zavod za statistiku objavio je kolike su prosečne plate u pojedinim delatnostima, odnosno koja zanimanja donose najveću, a koja najmanju zaradu.

Razlike u primanjima zaposlenih u pojedinim delatnostima u Srbiji i dalje su velike, pa najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da su februarske neto plate zaposlenih na popravci računara i drugih predmeta za ličnu i upotrebu u domaćinstvu koje su u proseku iznosile nešto više od 48.000 dinara, pet puta manje od programera koji su u februaru prosečno zaradili po 247.417 dinara, piše Tanjug, a prenosi RTS.

Neto prosek svih zaposlenih u zemlji za ovaj mesec je iznosio 81.359 dinara, a primanjima većim od ove sume, mogli su se pohvaliti zaposleni u rudarstvu sa prosekom od 114.766 dinara, gde su ubedljivo najviše primali angažovani u sektoru eksploatacije sirove nafte i prirodnog gasa, čija su februarska primanja bila veća od 200.000 dinara.

Šestocifren prosek ostvarili su i zaposleni u snabdevanju strujom i gasom – 103.456 dinara, zatim u finansijskom i osiguravajućem sektoru, 115.524 dinara.

Ubedljivo najveći prosek, 192.520 dinara zabeležen je u delatnosti koju statističari vode kao informisanje i komunikacije gde rekord drže već pomenuti programeri sa platama većim od 2.000 evra.

Na drugoj strani liste, gde se nalaze oni sa primanjima ispod proseka, su zaposleni u poljoprivredi, šumarstvu i vodoprivredi koji su u februaru u proseku zaradili po 65.597 dinara, u trgovini, 68.262, saobraćaju 67.296, poslovanju nekretninama 74.640, obrazovanju 74.464 dinara.

I prerađivačka industrija je u februaru zabeležila prosek manji od republičkog, 69.351 dinar, s tim što su razlike u ovom širokom sektoru velike, pa su zaposleni u proizvodnji koksa i derivata nafte ostvarili prosek od 172.311 dinara a oni u preradi drveta 46.881 dinar.