Obraćam Vam se kao bivši učenik, Vaš kolega i ujak učenice Vaše ustanove. Sa velikim razočarenjem pratim događaje u ustanovi čiji sam bio đak. Ustanovi čiji su profesori, hodnici i klupe ostali u toplom sećanju na dane kada sam sticao znanje sa kojim sam lako prošao izazove fakulteta.

Naime, čuo sam kako ste glasali na sednici nastavničkog veća. Među Vama nekolicina hrabrih, a ostali imuni na vapaje dece za slobodom. Pogledu upereni u zid, dok Vam učenici plaču. Zar Vi stojite na mestu mojih nekadašnjih profesora, moralnih gromada i uzora, Vi licemeri?

Potpisali ste pismo podrške studentima u njihovim naporima, javno objavljeno na socijalnim mrežama i portalima: Južne vesti, Jugmedia, Dnevne novine, da navedemo samo neke od njih. Tog 28. januara potpisom ste dali podršku studentima. Na portalu Južne vesti je navedeno da pružate podršku „bivšim i sadašnjim učenicima“ u borbi za bolje sutra.

Navedeno je da stojite iza odluke Vaših učenika. Sedamnaestoro Vas, gromoglasno se oglasilo.

A, gde ste sad? Nakon upada nepoznatih lica u prostorije škole 14. februara, niko od Vas se nije oglasio. Ćutali ste dok je direktor „peglao“ situaciju, davao jednostrane izjave.

Učenike niste branili. Vašim ćutanjem, pogazili ste Vašu reč, brzo ste sahranili Vaše dostojanstvo. I, zato me to Vaše gledanje u zid i ne čudi. Daleko ste Vi od onoga što se smatra prosvetnim radnikom – taj prosvetni deo pao je u zapećak Vaših strahom i, može se kod nekih reći, zlobom prekrivenih umova. Mene je kao prosvetnog radnika sramota da Vas, koji ćutite, smatram za kolege.

Diretkor, koji konstanto preti učenicima je priča za sebe. On targetira učenike, koji su nespremni na takav način ophođenja, snima ih (barem, tako on njima kaže) bez pristanka, nasilnik koji koristi svoj položaj u svrhu zastrašivanja dece. Zna se da deca imaju pravo na slobodno izražavanje. Doduše njega to i ne zanima, te ga ovim putem podsećam na sledeće stavove iz Konvencije o pravima deteta čiji je potpisnik i naša država:

 Član 12 Svako dete ima pravo da formira i izrazi svoje mišljenje o svim pitanjima

koja ga se tiču.

 Član 13 Svako dete ima pravo da slobodno izrazi svoje mišljenje, da traži, prima i daje informacije putem sredstava informisanja. Svako dete ima i obavezu da prilikom izražavanja svog mišljenja poštuje prava drugih.

 Član 15 Svako dete ima pravo na okupljanje sa ostalom decom, na uključivanje u rad ili osnivanje nekog udruženja ili organizacije, sve dok time nisu povređena prava drugih.

Ukoliko, direktor ima nedoumica u vezi sa navedenim članovim može se obratiti školskom pravniku za tumačenje istih. Direktora kao odgovorno lice i prosvetnog radnika sa licencom podsećam i na sledeće odredbe ZOSOV-a, a u vezi sa slobodom mišljenja:

Član 8. Ciljevi obrazovanja i vaspitanja koji u stavu 10 ističe: razvoj svesti o sebi, stvaralačkih sposobnosti, kritičkog mišljenja, motivacije zaučenje, sposobnosti za timski rad, sposobnosti samovrednovanja, samoinicijative i izražavanja svog mišljenja;

Stav 3: razvijanje osećanja solidarnosti, razumevanja i konstruktivne saradnje sa drugima i negovanje drugarstva i prijateljstva;

Stav 14: razvijanje kompetencija za razumevanje i poštovanje prava deteta, ljudskih prava,građanskih sloboda i sposobnosti za život u demokratski uređenom i pravednom društvu.

Dakle, učenici imaju pravo na izražavanje svog mišljenja, to je jedan od osnovnih ciljeva obrazovanja u Republici Srbiji. Mi, kao prosvetni radnici smo i dužni da podstičemo razvijanje ciljeva iz stava 3 i 14 odnosno solidarnost, saradnju, razumevanje ljudskih sloboda i građanskih prava.

Vašim osionim ponašanjem Vi te ciljeve ne ispunjavate, a samim tim ni Vaša ustanova.

Pored navedenih članova ZOSOV-a, podsećam Vas i na sledeći član:

Član 111 U ustanovi je zabranjeno fizičko, psihičko, socijalno, seksualno, digitalno i svako drugo nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje zaposlenog, deteta, učenika, odraslog, roditelja odnosno drugog zakonskog zastupnika ili trećeg lica u ustanovi.

U ovom članu od značaja je stav gde se pod fizičkim nasiljem podrazumeva „svako ponašanje koje može da dovede do stvarnog ili potencijalnog telesnog povređivanja deteta, učenika, odraslog ili zaposlenog.“

Gde ste Vi bili kada se desio upad u Vašu ustanovu? Vaše umanjivanje važnosti i opasnosti situacije u izjavi za portal Info centar juga upravo ukazuje na Vaše nepoznavanje i kršenje Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Tu ste veoma cinično nastupili i pored neznanja na jedna maliciozan način izneli niz neisitna koje su učenici naknadno demantovali na istom portalu.

Dalje Vas kao direktora podsećam i na Član 112. Zabrana ponašanja koje vređa ugled, čast ili dostojanstvo. Vašim ponašanjem prema učenicima kršite ovaj član.

Nadam se da će ovo pismo dopreti do mojih kolega i direktora Gimnazije „Stojan Ljubić“ u Lebanu. Ja verujem da svi mi zajedno doprinosimo boljitku naše zajednice i budućnosti generacija posle nas. Samo zajedno i solidarno možemo stvoriti sredinu u kojoj prava dece na izražavanje i život bez nasilja nisu samo mrtvo slovo na papiru. Pogledajte decu u oči, u njima je vaša prošlost i njihova budućnost.

Dušan Spasić

Nastavnik engleskog

jezika, ujak učenice i

student DAS Stranih

filologija