Sreću čine male stvari. Neko je srećan s velikim automobilom i vilom od kuće, neko se raduje maloj bašti ispred svog doma u planini, dok drugi uživaju u prirodi i životinjama. No, kada se sukobe oni što im deo života čine male stvari i oni koji uživaju u domaćim životinjama tražeći za njih neograničenu slobodu na štetu onih malih bašti, tada te male stvari postaju velike zbog kojih se ne spava, pa sreća prelazi u bes.

Meštani mahale Samčekinci u opštini Crna Trava nadomak istoimene varoši godinama se žale da njihove male bašte, koje posade tokom leta, uništavaju svinje iz susedne mahale Žutine, vlasnika Dejana Petrovića.

Jelena Radenković živi u Nišu, ali tokom leta dolazi u zavičaj svojih roditelja. Preuredila je kuću, napravila okućnicu i formirala baštu sa malo krompira, jagoda i još kojeg voća, povrća i cveća, sve sa željom da dodatno oplemeni prelepu planinski prirodu.

Na fotografijama dole uništena bašta

This slideshow requires JavaScript.

„Nažalost, već nekoliko godina sve što posadim unište svinje sa susedne farme. Pored uništavanja bašte, koja za mene ima više duhovnu vrednost, svinje prave i materijalnu štetu jer su na nekoliko mesta polomile ogradu“, žali se ova mlada žena koja tri meseca godišnje provodi u Crnoj Travi jer joj to dozvoljava posao kojim se bavi.

Kaže da se žalila predsedniku opštine Slavoljubu Blagojeviću koji je više puta intervenisao, ali se situacija nije promenila. Žalila se i nadležnom inspektoru, ali on je, veli, bio „totalno nezainteresovan“. Njen komšija je pisao žalbe takođe nadležnim ministarstvima u Vladi Srbije, ali ni to nije dalo rezultate.

„Ne znam ko stoji iza vlasnike farme, ali znam da je je moja bašta uništena, kao i dvorište i okućnica. Evo ovde se pre neki dan, pored mog dvorišta oprasila krmača. Od sedam prasića samo su tri živa jer su četiri pojele lisice. Upravo su pored mog ajata još dve sprasne svinje. Ja zaista ne znam šta više da radim i kome da se obratim jer sam veoma uznemirena i to traje godinama“, priča naša sagovornica.

This slideshow requires JavaScript.

Kontaktirali smo i Dejana Petrovića, ali on je u startu optužio novinara juGmedie da ima loše namere, a kasnije poslao poruku da nas je prijavio policiji zbog navodnih loših namera.

Njegovi odgovori na naša pitanja bili su više filozofski.

„Život je sloboda, ja svoje domaće životinje ne zatvaram u tor, one imaju pravo na slobodu kretanja. Ovde ima i vukova i jastreba i zmija, sutra može da dođe i šakal i medved. Ne smemo nikoga da sputavamo“, izneo je svoj stav.

Pitanje o uništavanju tuđih bašti stalno je ignorisao i umesto toga bi osuo paljbu po svojim komšijama, u smislu da oni tu dođu na 15 dana preko leta i da se stalno nešto žale, da mu je dolazila policija i da je plaćao kazne.

This slideshow requires JavaScript.

„Ja sam odrastao u stanu u centru Beograda pa mi ne smetaju domaće životinje, a njima smetaju“, rekao je.

Iz njegove priče proizilazi da je on zaista veliki farmer jer, kako je kazao, ima 40 svinja, 80 krava, „ukupno imam oko 2000 životinja“, a tu računa i kokške, guske i druge životinje.

„Kako moje životinje ne uništavaju moju baštu?“, pita se.

Ovaj farmer tvrdi isto što i njegove komšije, a to je da on nema na svom imanju ni štale ni obore ni ograde, i dodatno, da nema uginuća među njegovim životinjama. „A ja živim pod šatorom i leti i zimi“, tvrdi.

Ovaj Gordijev čvor, ovaj sukob zaljubljenika u svoje imanje i male bašte, nasleđenih od predaka i sukob ljubitelja životinja doseljenika iz Beograda je teško rešiti, rekli su nezvanično juGmedii u lokalnoj samoupravi, budući da se predsednik opštine nije javljao, a mobilni telefon poljoprivrednog inspektora je sve vreme bio nedostupan.