GADŽIN HAN – Suva planina, planinski venac na jugoistoku Srbije dužine 45 kilometara i širine 15 kilometara, vekovima unazad predstavljala je za stanovnike okolnih sela neiscrpno bogatstvo.

Na njenim obroncima seljaci su napasali brojna stada ovaca i krda krava i konja, kosili pašnjake, vadili kamen za gradnju kuća, sekli ogrevno drvo.

U suvoplaninskim šumama postojale su brojne bačije u kojima su čitave porodice živele tokom leta.

Na vrhu Suve planine koji nosi naziv „Tri lokve“, na 1.400 metara nadmorske visine,  radio je svojevremeno i mali pogon Niške mlekare u kome se proizvodio sir.

Do pre tridesetak godina, kažu meštani, na obroncima Suve planine, vrvelo je kao u košnici.

U selima sa obe strane Suve planine sada žive uglavnom starci, a na  pašnjacima je tek po koje stado ovaca,  i tek po koje krdo krava i konja.

Tokom letnjih meseci na planini još i ima života, tu su planinari radnici „Srbijašuma“ koji  brinu o stoletnim bukovim šumama, ima lovaca, kao i ljubitelja prirode i avanturizma.

Na jesen, kada krenu  kiše i snegovi, na Suvoj planini ostaju samo konji, njih stotinak.

Planinari i avanturisti nazivaju ih divljim jer žive sami na planini tokom čitave godine, medjutim meštani iz suvoplaninskih sela kažu da konji imaju vlasnike i da se tačno zna koja životinja kome pripada.

„Vlasnici ih obilaze jednom u dva, tri meseca i ostavljaju im so na tačno odredjeno mesto. Ukoliko su im potrebne pare,  hvataju ih i prodaju“, rekao je za Jugmediu Tugomir Damnjanović iz sela Kosmovca.

Prema Damnjanovićevim rečima konji koji žive na Suvoj planini osim soli ništa drugo ne dobijaju od vlasnika.

„Ti konji žive kao divlji. Sami se snalaze za pašu, za vodu, sami pronalaze zaklon od kiše i snega. Kobile se ždrebe na skrovitim mestima bez ičije pomoći“, priča nam Damnjanović.

Uz malo sreće krda konja mogu videte na visovima koje meštani nazivaju „Tri lokve“ i „Ždrebište“, a najčešće na vrhu „Rakoš“, pored jedinog izvora vode na suvoplaninskom vencu..

Do pre tri godine do „Rakoša“ moglo se stići jedino pešačkim stazama i zemljanim putem koji od Bele Palanke vodi preko sela Bežita do Rakoša, a onda je probijen  i zemljani put iz sela Mali Krčimir koji pripada opštini Gadžin Han.

Direktor Turističke organizacije Gadžin  Han Zoran Dimitrijević  kaže da je ovaj put vratio nadu stanovnicima čitave opštine da bi Suva planina ponovo mogla da oživi.

„Sada putem uz planinu mogu samo terenska vozila, ali ukoliko uspemo da obezbedimo sredstva da ga naspemo tucanikom, netaknuta priroda na Suvoj planini biće dostupna svim ljudima“, veli Dimitrijević.

Opština Gadžin Han, dodaje, nastoji da od „Srbijašuma“ dobije na korišćenje objekat u kome se nekada nalazila mini mlekara kako bi od njega napravila planinarski dom.

Biljana Ljubisavljević